„Ako mislimo da je naš čitalac idiot, ne bi trebalo da koristimo retoričke figure, ali ako ih upotrebite i osećate da treba da ih objasnite, onda esencijalno smatramo čitaoca idiotom. Zauzvrat, on će se osvetiti autora nazivajući ga idiotom.“ Umberto Eco
Umberto Eco je neiscrpna inspiracija, i vrlo plodan pisac. U knjizi koju je pripremio za svoje studente „How to Write a Thesis“, a koja je zamišljena kao akademska pomoć za studente književnosti, Eco daje savete za sve pisce, i one koji bi to hteli da budu.
Dok u knjizi opisuje ceo proces pisanja – od biranja teme do sprovođenja istraživanja, planiranja i revizije – u jednom delu Eco daje najdirektnije savete o pisanju, a prenosi ih sajt BrainPickings.org.
„Nisi Proust. Ne piši duge rečenice. Ako ti dolaze na pamet, zapiši ih, ali ih prekidaj. Ne plaši se da ponovljaš subjekat dva puta, i kloni se previše zamenica…
… Pseudo pesnik koji piše svoju tezu u poeziji je jadan pisac (i verovatno loš pesnik). Od Dantea do Eliota, kada avangardni pesnici žele da govore o svojoj poeziji, pišu u čistoj prozi.“
Eco onda postavlja pitanje: „Da li si pesnik? Onda ne juri fakultetsku diplomu.“
(Veliki pisac proze William Styron je verovao da je visoko školstvo traćenje vremena za sve pisce.)
„Počinjite nove redove često. Radite to kada je potrebno, i kada tempo teksta to zahteva, ali što češće to bolje.“
U sledećem savetu, koji je mogao da nazove „Nisi Hemingway“, Eco ohrabruje studente da traže mišljenje i kritiku od svojih mentora, i upozorava:
„Ne izigravaj usamljenog genija.“
Eco piše i o lošim navikama pisca amatera:
„Izbegavaj znak uzvika da naglasiš izjavu. To nije primereno u kritičnom eseju… Dozvoljeno je jednom ili dvaput, ako je cilj da učinite da čitalac iskoči iz stolice i da mu obratite pažnju na žestoke izjave poput: „Obrati pažnju, nikad ne čini ovu grešku!“ Efekat će biti jači ako jednostavno kažete važne stvari.“
*Izvor: BIZLife
