Ono što se zna jeste da Banovo brdo svoj naziv duguje Matiji Banu, profesoru Liceja, političaru i diplomati, koji je na ovom uzvišenju sagradio prvo letnjikovac, a zatim i manje zgrade,mlekaru,vinograde i voćnjake. Manje poznato da se ovaj znameniti Srbin iz 19. veka bavio i pisanjem i da je bio jedan od najplodnijih srpskih pisaca tog doba. Pisao je drame u duhu klasicizma i tragedije u stihu, sa istorijskom tematikom među kojima su najpoznatije Merima, Smrt Uroša V, Kralj Vukašin, Knez Nikola Zrinjski i Jan Hus.

I baš na ovom uzvišenju nazvanom po čoveku koji je voleo da piše, izdavačka kuća Otvorena knjiga nedavno je otvorila svoju knjižaru. Smeštena je na prvom spratu malog tržnog centra u Požeškoj 128 i sa lakoćom se pronalazi. Čim se popnete uz stepenice vidite gomilu knjiga koje vas iz izloga pozivaju da uđete. Knjižara spolja deluje malo, ali kada tek uđete i pogledate knjige koje su do vrha do dna ispunile sve stalaže i svaku slobodnu raspoloživu ravnu površinu vidite koliko je zapravo mnogo naslova koje nudi ova knjižara.

Dočekuje me ljubazno osoblje i vlasnik knjižare i izdavačke kuće Otvorena knjiga Petar Nikolić. Čovek koji u životu ima tri strasti – knjige, salsu i svoju porodicu. Ovom temom i započinjem razgovor sa njim.

„Nekoliko puta sam čuo da se izdavačka kuća Otvorena knjiga naziva porodičnim preduzećem“, započinjem razgovor sa Nikolićem. „Zašto?

„Celu ovu priču pokrenuli su moji roditelji“, kaže Petar Nikolić. „Otac je još od 1974. godine bio u prodaji knjiga kada je radio kao putujuću trgovac. Sve je to trajalo do devedesetih kada je zbog inflacije zamrla prodaja na kredit. Tada je moj otac otvorio prvu pokretnu knjižaru. Imali smo tezge na Bulevaru, na Terazijama, u Knez Mihajlovoj, na Trgu… Cela priča je počela od njega. Onda se u posao uključila i majka i u jednom trenutku i ja.“

„Otac i majka su sada u penziji?“

„Jeste. Mada su na neki način i dalje tu. Pomažu, nadgledaju, savetuju…“

„Šta možemo da pronađemo u Vašoj knjižari, a da nema u drugim knjižarama?“

„Pitanje je možda malo nezahvalno zato što ne posećujem toliko druge knjižare kao kupac jer imam pristup svim knjigama da ih nabavim na drugačiji i povoljniji način. Zato je možda nezahvalno da govorim o tome šta ima kod nas, a nema kod drugih. Ali ono što sigurno mogu reći jeste da ovde možete dobiti dobar savet za dobru knjigu. Trudimo se da svaku knjigu koju kupac traži, čak i ako je u tom trenutku nemamo u knjižari, makar to bila i samo jedna knjiga, makar i iz Novog Sada, mi je poručujemo i na taj način se trudimo da svakom kupcu udovoljimo. Tu je takođe i ljubaznost, poznavanje štiva koje imamo. Ne kažem da to nemaju i druge knjižare, ali smatram da je to nešto što nas može izdvojiti. Iskustvo koje imamo. Već petnaestak godina sam u radu sa knjigama i u toj nekoj maloprodaji kroz sajmove i evo sad kroz rad u knjižari.“

„Lični odnos je ono što bi trebalo da privuče ljude da dođu baš u Vašu knjižaru?“

„Sigurno!“

„Šta biste preporučili iz ponude Vaše izdavačke kuće od novih ili, možda, starih knjiga?“

„Dosta smo orijentisani prema klasicima, ali u poslednjih nekoliko godina naša vrata su otvorena i za domaće pisce. Uglavnom je u pitanju žanrovska literatura. U najvećem broju slučajeva u pitanju je fantastika, mada od tih domaćih savremenih pisaca imamo i drugih žanrova. Imamo širok asortiman. Od klasike…“

„Šta imate od klasičnih dela?“

„Čarls Dikens, Herbert Džordž Vels, Dostojevski, Tolstoj… Brojni Rusi koji su manje poznati, ali su takođe veoma bitni poput Mereškovskog, Gončarova, Gorkog…“

„Da li imate i ove nove hitove? Dobitnike NIN-ovih i Nobelovih nagrada?“

„Sarađujemo sa velikim brojem drugih izdavača.. Imamo i Luzitaniju, ali sarađujemo stvarno sa svima sa kojima je moguće napraviti saradnju. Tu su Lom, Vulkan, Laguna, Evro Book, Kreativni centar, Pčelica, Propolis, Sezam Book, Leo komerc, Dereta, Solaris, Partenon, Psihopolis… Neke sam možda i zaboravio, ali uglavnom sarađujemo sa svim izdavačima koji su na tržištu.“

Za kraj pitam Petra Nikolića da li bi mogao i meni da preporuči neki klasik i neki novitet koje još nisam pročitao. Pokazuje mi roman Mali zloduh Fjodora Sologuba. Posmatram kako sa nepogrešivom sigurnošću prelistava stranice ove knjige da bi pronašao deo koji bi mogao da mi se dopadne. Od savremenih autora sa police uzima knjigu Misterija kutije koja hoda Nenada Glumbića i opet lista i lako pronalazi deo koji bi mogao da me zainteresuje da pročitam i ostatak.

Zahvaljujem mu se na razgovoru i preporukama, pozdravljam knjižare i odlazim kući da uživam u novim knjigama.

Knjižario i razgovarao: Milan Aranđelović

Comments

comments

Related Posts