Izgubljeni čitalac

Ova vrsta čitaoca nema nikakvu bliskost sa knjižarama. Tamo ulazi samo jednom ili dva puta godišnje, ponekad jednom ili dva puta u životu. Prepoznaje se po preplašenom i smotanom izgledu učenika koji se boji da će ga svakog trenutka prozvati da odgovara. Hoda među gomilama knjiga kao među hrpama bodljikave žice ili vrzinama kupine. S vremena na vreme ga možete iznenaditi dok čita naslov neke knjige sa istim zabrinutim izrazom sa kojim bi gledao rendgenski snimak sopstvene kičme. Osmehne se samo kada vidi da se, na ponekim koricama, pojavi lice neke od televizijskih ličnosti. Ako mu se u tom trenutku, sažaljen, približi pravi prodavac sa izrazom lica dovoljno ohrabrujućim da ga ne natera u beg, izgubljeni čitalac će mu uputiti jedno od sledećih pitanja:

– daćete mi knjigu sa koricama na kojima je jedna žena, a u naslovu ima reč “ljubav”?
– daćete mi knjigu za jednog koji ne čita? (Pitanje na koje više od jednog prodavca reaguje epileptičnim napadom).
– daćete mi knjigu koju ima u ruci ona ženska iz reklame za sirup protiv kašlja?
– daćete mi knjigu koja se zove Kafkin proces, ali ne znam da Vam kažem ko je autor?
– daćete mi knjigu koja je prva na rang list
– daćete mi trinaest knjiga da koštaju ukupno dvadeset evra, za trinaest božićnih poklona, ali brzo, nemam vremena za gubljenje.

Ma kakvu da je knjigu kupio, uz veliki stres i napetost, kada bude izlazio kroz elektronska vrata protiv krađe, alarm će zazvoniti. Desetine prodavaca će pokušavati da ga razmagnetišu, ali biće sve uzalud i izgubljeni čitalac će dugo biti izložen javnom podsmehu. Njegova već oskudna sklonost ka ulasku u knjižare izaći će masakrirana ovim užasnim iskustvom. Stvar je u tome što je on, čitalac, pokrenuo alarm, a ne knjiga! Slučaj namagnetisanog čitaoca već godinama proučavaju lekari, izdavači i fizičari. Po jednima moglo bi se raditi o alergiji na ambijent, po drugima o osveti knjižnih trolova: ali još niko nije uspeo da razotkrije misteriju.

Opsednuti čitalac

Užas za svakog knjižara, čitalac O. se prepoznaje po veoma debelim naočarima, odlučnom koraku i ceduljici koju drži u ruci. Taj čitalac traži mesecima, godinama, možda od rođenja, knjigu koja se ne može naći, i u tom traganju je sada već potrošio život. Ali, ne posustaje. Knjižar, pošto je konsultovao svoje sećanje i kompjuter, saopštava mu da nemaju nijedan sličan naslov.

“Žao mi je, gospodine, ali Vašu knjigu je nemoguće pronaći.”
“Hvala”, odgovara čitalac O, “vratiću se sutra”.

U ovom trenutku hipoteza ima mnogo:

a) čitalac O. je lud;
b) čitalac O. ima gomilu slobodnog vremena;
c) čitalac O. je provokator koga je poslala konkurentska knjižara;
d) čitalac O. je po vokaciji gnjavator.

Neodlučni čitalac

Čitalac N. ulazi u knjižaru, izabere knjigu, ostavi je, ponovo je uzima u ruke. Menja je za četiri džepna izdanja. Ide prema kasi, pokaje se, vraća džepne knjige na njihovo mesto, obarajući čitavu gomilu, i zamenjuje ih jednom papreno skupom knjigom o umetnosti. Dugo je pregleda, ojađenog izgleda. Vraća je na mesto i uzima dva turistička vodiča o Kamargui. Ide na kasu, staje u red, ali kada dođe do kase, iznenada se izvinjava, vraća se nazad. I o čitaocu N. imamo nekoliko hipoteza:

a) hteo bi da kupi sve, ali nema dovoljno para;
b) ne bi hteo da kupi ništa, ali napolju pada kiša;
c) zaljubljen je u kasirku;
d) zaljubljen je u kasira;
e) lud je;
f) knjiga koju traži služi mu da poravna nogare na stolu;
g) to je, zapravo, maskirani čitalac O. i traži knjigu o gregorijanskim pesmama jer nije ubeđen da su je dovoljno tražili;
h) po vokaciji je gnjavator.

Čitalac entuzijasta

Ovaj čitalac, nazvan čitalac E, ulazi u knjižaru kao u svoju kuću. Osmeh kojim pozdravlja prodavce je njegova zastava. Stojeći, ne vodeći računa o drugim klijentima, počinje da čita sve što nađe. Neke knjige ističe bučnim smehom ili ih komentariše čitajući odlomke prisutnima. Na odeljenju stripova, opruži se po podu i satima čita. Ponekad ponese užinu. Gomilica mrvica u nekom izdanju je znak njegovog prolaska. Ako čitalac E. vidi jednog normalnog čitaoca nesigurnog oko kupovine, napada ga sa leđa i nagoni da pročita sve unutrašnje strane korica sa recenzijama, pored biografija i odabranih odlomaka. Njegov podstrek na kupovanje ima snažnu upornost koju nijedan knjižar ne poseduje. Na odeljenju knjiga o umetnosti provodi sate i sate, i neretko, u vreme zatvaranja, možete ga naći sakrivenog na odeljenju džepne knjige, dok sa preklinjućim pogledom govori: “Molim vas, pri kraju sam.” Sve u svemu, to je požudan i veseo čitalac, sa samo jednom manom: skoro da ne kupuje knjige, ne zna se da li zbog siromaštva, genetičkog nedostatka ili ideološkog izbora.

Izvor: Akuzativ

Comments

comments

Related Posts