„Mica, Beograd i odvratni Britanac“ je duhovita priča, sa neizmerno šarmantnim junacima i određenom dozom misterije i tajnovitosti kao posebnog začina iz prepoznatljive kuhinje Mirjane Đurđević.
Malo je savremenih srpskih književnika koji se u svojim delima istorijske fikcije usuđuju da zakorače u našu nedavnu prošlost. Čak i kada nije tako nedavna.
Čitajući njihove knjige stiče se utisak da je posle šestog aprila i nacističkog napada na Kraljevinu Jugoslaviju za nas nastupio onaj čuveni kraj istorije o kome je pisao Frensis Fukujama. Smeštajući radnju u vreme između dva svetska rata, autori izbegavaju da se uhvate u koštac sa, ništa manje dinamičnim i uzbudljivim, događajima koji su se dešavali nakon dolaska raznoraznih okupatora.
A dramatičnih događaja je bilo tušta i tma.
Građanski rat i dolazak komunista na vlast, rezolucija Informbiroa, hapšenje Milovana Đilasa, smena Aleksandra Rankovića, demonstracije na Kosovu, čistka liberala, osnivanje Pokreta nesvrstanih… da bi se početkom osamdesetih svi bitni i značajni događaji, kao na pokretnoj traci, ubrzano nizali jedan za drugim.
Ravno je čudu da je savremena srpska književnost danas uspeva da bude tako čvrsto uspavana na romantizovanom dušeku međuratnog perioda.
Zato valja pozdraviti novi roman Mirjane Đurđević Mica, Beograd i odvratni Britanac koji je nedavno objavila izdavačka kuća Laguna.
Samo svoja, kako svojom pojavom i nastupom, tako i stilom i radnjom, Đurđević nam, kao na tacni i bez pardona istresa sve po redu. Oslobodioce koji su glavne junake oslobodili viška imovine, naročito one nepokretne, nove ljude koji su se u tim nekretninama smestili, rezoluciju Informbiroa, Goli otok…
Nekoliko dinamičnih i uzbudljivih godina smešteno je na ne velikom broju strana u priči koja od duhovite satire polako postaje i politički i špijunski triler.
Ovo ne bi trebalo da iznenadi, ako se setimo da je pre nekoliko godina Mirjana Đurđević, svojim romanom Odlazak u Jolki Palki ili Lažna uzbuna u Aleji zaslužnih, koji je bio na nekoliko koraka od NIN-ove nagrade, u svet književnost uvela profesorku i doktorku Mirjanu Marković i njenog sina ugostitelja Marka Miloševića. I nije ih štedela.
Protagonistkinja romana Mica, Beograd i odvratni Britanac je poznata predratna spisateljica Mica Đurđević. Ona sa svojim suprugom Savom pokušava da preživi prve posleratne godine u okruženju koje im baš i ne ide na ruku. Mica Đurđević svemu prilazi sa ozbiljnim dozom neozbiljnosti i humora.
Autorka, kako ona iz priče, tako i ona koja nam pripoveda, dobro zna da je smeh revolucionarno oružje jer, kako je to Umberto Eko napisao, „smeh ubija strah, a bez straha od đavola, nema potrebe za Bogom“. To je jedino naoružanje što je Mici i Savi preostalo. A onda njihov posinak Ljalja, koji radi kao neka vrsta tajnog agenta, biva upleten klupko u kome gomila zainteresovanih strana traga za blagom koje je sakriveno tokom Drugog svetskog rata.
Stavljajući u fokus istorijsku činjenicu da je neposredno nakon Drugog svetskog rata britanski ataše za štampu bio tada nepoznati i wannabe pisac Lorens Darel autorka plete mrežu zavera i misterija u koje su uključene strane sile, tajne službe, od njih otuđeni pohlepni pojedinci, četnici, superšpijunke…
Osim što koristi stvarne istorijske događaje kao temelje na kojima će se dešavati njena, Mirjana Đurđević uvodi, kao više ili manje epizodne, i istorijske ličnosti i na taj način nam oslikava čitavu jednu epohu koju je savremena srpska književnost neopravdano zapostavila.
Mica, Beograd i odvratni Britanac je zabavna knjiga koja ne odstupa od recepta na osnovu koji su zgotovljena ostala dela Mirjane Đurđević. U pitanju je duhovita priča, sa neizmerno šarmantnim junacima i određenom dozom misterije i tajnovitosti kao posebnog začina iz prepoznatljive kuhinje ove autorke.
Piše: Milan Aranđelović
