Beograd između dva rata je divno „igralište“ za umetnike. Dovoljno daleko da deluje romantično i egzotično, a, opet, dovoljno poznato da bude blisko, pravo je čudo što međuratni Beograd i češće nije bio poprište raznih izmaštanih dešavanja. Kada se tu dodaju i geopolitički odnosi u Evropi i u svetu iz tog perioda i strateški položaj Beograda između velikih mračnih sila oličenih u drugu Staljinu i nedrugu Hitleru neobično je da se ta scena češće ne koristi u delima domaćih autora. Osim nekoliko sporadičnih pokušaja čini se da je tek serija Senke nad Balkanom, koja je opet direktno inspirisana serijom Berlin Babilon, pokrenula lavinu kreativnog interesovanja za taj istorijski period.

Upravo u taj, takav i tadašnji Beograd mladi srpski autor Boban Trifunović smešta radnju svojih priča sadržanih u zbirci Srce lutke objavljenoj u izdanju Otvorene knjige.

U prvoj priči novinar mora da uradi intervju sa francuskom slikarskom koja je upravo imala izložbu u Beogradu. Ona mu zakazuje sastanak u nepoznatom restoranu La Fee Verte po kome je i nazvana ova priča. Restoran je smešten u mračnoj vračarskoj ulici, a hrana koju služe u njemu biće uzrok strave kako za uobraženog novinara tako i za sve one koji čitaju ovu priču.

U priči Veliko delo izvesni doktor objašnjava kako je došao do najboljeg primerka u svojoj kolekciji „nakaza“.

U priči Beleg saznajemo kakva je sudbina zadesila nesrećnog mladića nakon susreta sa drevnim, demonskim bićima i njihovim kolom.

U priči Veterinus Ritibus kroz ispovest svešteniku izvesnog trgovca retkim knjigama saznajemo zašto je doktor Rakić, heroj Velikog rata, nakon smrti supruge Viktorije naručio retku knjigu o drevnim obredima.

Priča Susret nam otkriva šta se krije iza „neviđenih strahota na nebu“ iznad Šumadije u septembru 1930. godine.

Nešto strašno se krije u tunelima podno Kalemegdanske tvrđave, nešto što će u priči Večnost otkriti grupa arheologa koja vrši istraživanje na tom lokalitetu.

Beogradski profesor se u priči Svite vraća u prestonicu nakon što je na putu kroz Šumadiju video svitu nepomenica. U kafani ? raspop Sima mu priča o tome kako su njemu, na istom tom mestu, nepomenice otele sina.

Religijski kult kome pripadaju najugledniji Beograđani i, ništa manje ugledne, Beograđanke želi da u katakombama pod Beogradom izvede preobražaj sličan onom koji se dogodio mladom Francu K. Iz Kirlinga pokraj Beča. O detaljima saznajemo iz haotičnog pripovedanja jednog od pripadnika kulta u priči Preobražaj.

Tajanstvena i mračna radnja se jednog aprila 1933. godine na volšeban način pojavljuje u Balkanskoj ulici. U njoj će glavna junakinja priče Srce lutke upoznati lutkara koji pravi lutke koje imaju srce.

Sofija je mlada studentkinja slikarstva koja, nakon što počne da se druži sa tajanstvenom grupom ljudi, počinje da slika sasvim drugačije slike. Njen samohrani otac će u priči Posezanje za Diimrudom poželeti da sazna kakve su te nove slike i šta se krije iza neobičnih promena u životu njegove ćerke.

Boban Trifunović je diplomirao na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, tako da ne čudi što njegove priče prožete elementima folklorne fantastike. Trifunović je zvanje mastera zavredio odbranivši rad posvećen proznom stvaralaštvu američkog književnika Hauarda Filipsa Lavkravta. Čini se da je upravo Lavkravtov uticaj najsnažniji u pričama mladog pisca. Način pripovedanja, teme i motivi u zbirci Srce lutke neodoljivo asociraju na dela američkog genija.

Trifunović na znalački način kreira jedan malo drugačiji međuratni Beograd, grad koji ume da obitava u sivoj zoni, predelu između poznatog svetla i nepoznatog mraka. Upravo se u takvom mestu, u predelu gde svetlo tamni, a tama postaje bleđa smeštene su priče koje su proizašle iz mašte Bobana Trifunovića. Ipak, to nije neki alternativni Beograd. Ne. U pitanju je ovaj Beograd. Kako bi to i dokazao Trifunović na margine priča ubacuje poznate i znamenite Beograđane i Beograđanke tog doba, poput Jelene Dimitrijević, Dušana Stojimirovića, Uroša Predića… kao i poznati toponimi poput kafane Albanija ili ?.

Trifunović poseduje izuzetan pripovedački dar da svoje priče učini da deluju staro, kao da su nastale u vremenu o kome pripovedaju, a da istovremeno deluju tako savremeno čitljivo kao da upravo čitamo stripove poput Dilana Doga ili Martija Misterije.

Takođe se može činiti da se autor zbog odabira vremena u kome se odigravaju priče distancira od njih što nije tačno jer se tokom čitanja može naslutiti autorovi lični stavovi o mnogim temama.

Iako je ranije već objavljivao svoje priče i tekstove Srce lutke je prva samostalna zbirka priča Bobana Trifunovića. Uprkos tome ova knjiga deluje kao da ju je napisao neko ko iza sebe ima decenije spisateljskog iskustva. Srce lutke nam ne nagoveštava, već nam prestavlja autora u punoj kreativnoj snazi i veštini pred kojim je još svetlija književna budućnost.

Piše: Milan Aranđelović

Comments

comments