„Ja sam ona što kad prođe kancelarijom da bi otišla po kafu ili do aparata za fotokopiranje, čuje kako dvojica kolega kao bajagi tiho komentarišu: ’Brate, jel’ bi ti pre umro nego bio s ovom?’“
Ovako započinje roman Seksualni život ružne žene brazilske književnice Klaudije Tažes koju je u prevodu Mladena Ćirića objavila izdavačka kuća Štrik. Žusijanara je sasvim obična devojka iz niže srednje klase. Imala je sve što su drugi imali i nije imala tačno ono što ni drugi nisu imali. Ceo njen život je sasvim prosečan. Samo se po jednoj stvari razlikuje od dugih. Ružna je. Ali čak ni u tom polju nije otišla u ekstrem već je vođena neizbežnom genetskom lutrijom sasvim prosečno ružna. „Više sam vrsta za koju neki tvrde da ipak ima svojih čari“, kaže ona o svom izgledu.
Žu je od onih čiju promenu frizure ili odeće niko i ne primećuje. Ona koja na žurkama, praveći se da igra sa ostalima, zapravo igra sama. Naoružana svojim izgledom ona je spremna da svoj život posveti nauci. Preciznije rečeno, jednom naučnom istraživanju. U pitanju je seksualni život ružne žene. Jedini zamorac ovog istraživanja je ona lično. Ipak, iskustva kroz koja prilazi slična su doživljajima drugih žena. Na osnovu razgovora, priča, anegdota i informacija prikupljenih s koca i konopca došla je do spoznaje da se neke (ružne) stvari dešavaju svim ružnim ženama. A neke, ništa lepše, svim ženama. Tačka.
„Biti ružna žena nije samo estetska deformacija. Biti ružna žena jeste stanje duha.“
Klaudija Tažes je nominalno rođena 1963. godine, ali voli da kaže da se ponovo rodila 2000. kada je počela da piše. Pre nego što je postala književnica imala je uspešnu karijeru kopirajterke. Bila je, kako kaže, skoro srećna, ali joj je nešto nedostajalo. Prazninu je nadomestila osmišljavanjem priča likova. Tada je (i zbog toga) prestala da odlazi kod psihijatra. Počela je da pronalazi lepotu u svakodnevnim ljudskim zgodama i nezgodama i da od toga piše priče. I Seksualni život ružne žene je prvo zamišljen kao kratka priča, da bi nakon nekoliko perepetija ipak završio kao, ne mnogo obiman, roman.
U romanu Klaudija na duhovit i šarmantan način govori o svakodnevnim problemima sa kojima se suočavaju žene koje nisu sišle sa naslovnica modnih magazina. Glavna junakinja opisujući svoj život ružne žene, od dobijanja (ružnog) imena, detinstva, mladalačkog i najboljeg doba, opisuje i sve probleme sa kojima se jedna žena suočava u svetu koji su po nekim svojim aršinima kreirali pripadnici suprotnog pola. Ona nije heroina po modelima kakve nam nameće popularna kultura. Žu je prava mala kolekcija ljudskih slabosti koja može da se opire svemu osim iskušenjima. Voli da jede slatkiše, uživa u tome da ne radi i hvata krivine na poslu, o njenoj čednosti nema ni reči. Uprkos tome što nije mustra za junaka, ona to ipak jeste. Živa, hrabra, odvažna i nikada ne odustaje od onoga što je sebi zacrtala. Voli slatkiše i muškarce. I nikakvi karijesi i fizički izgledi je neće sprečiti da dobije ono što smatra da zaslužuje.
Seksualni život ružne žene je pravi mali književni biser. Jedan od onih koji su obično skrajnuti na manje vidnim mestima knjižarskih (i medijskih) polica. Iako je u senci „velikih“ dela i ovaj roman svakako vredi pročitati jer od prve do poslednje strane pleni svojim šarmom, pronicljivošću i duhovitošću.
Piše: Milan Aranđelović
