Roman „Plava” Magdalene Miković, u izdanju Izdavačke kuće Pčelica, njen je debitantski roman inspirisan stvarnim događajima. Magdalena je mlad autor, ali sa bogatim životnim iskustvom. Kako sama kaže, sa svojih šesnaest godina ima osećaj kao da su na nju pucali sa svih strana, ali je ona i pored toga uspela da izađe iz borbe živa. Borba o kojoj Magdalena priča i u kojoj učestvuje Luna, junakinja njenog romana, predstavlja borbu sa opasnim neprijateljem, prikrivenim i lukavim, neprijateljem koji vas okreće protiv vas samih. Ime tog neprijatelja je anoreksija.
Magdalena Miković svojim romanom razotkriva problem anoreksije, uslove nastanka, simptome, borbu sa bolešću i posledice. Zbog autobiografske pozadine roman „Plava”, za razliku od knjiga slične tematike, ne predstavlja romanesknu priču pisanu na osnovu stručne literature o ovoj bolesti. Magdalena, i sama suočena sa anoreksijom, poseduje onu vrstu iskustva koja se ne može pronaći u literaturi. Zbog toga je dominantna karakteristika njenog romana osećaj doživljenosti i proživljenosti. Na taj način autorka stiče poverenje čitalaca, posebno onih mladih koji se mogu naći u sličnoj situaciji i opterećeni sličnim problemima.
Pored nesumnjive poučnosti, roman „Plava” iznenađuje svojim književnim kvalitetom. Naracija iz prvog lica, pojačavajući utisak iskustvenosti, sigurna je, dobro perspektivizovana, starosno, socijalno i kulturološki prilagođena liku devojke Lune.
Borba sa bolešću prikazana je kao gradacija. Anoreksija se ne predstavlja odmah kao problem. Luna svoje odbijanje hrane u početku doživljava kao proces samoostvarenja i dokazivanja svoje volje. I zaista, pobediti glad nije lako, to mogu samo odlučne i snažne ličnosti. Međutim, upravo u tome i jeste podmuklost ove bolesti – ona će svoju žrtvu prvo pridobiti, dati joj osećaj vrednosti i veličine duha, dati joj lažni osećaj zadovoljstva, a zatim je polako povesti u smrt. Osoba sa anoreksijom gubi osećaj za realnost i objektivnost, narušava svoje zdravlje i ruši sve veze sa ljudima iz okruženja. To je put u smrt sa anoreksijom koja bolesnika vodi za ruku, pridržava ga, zavarava, dok on posrće i gubi orijentaciju. Povratak u stvarnost je bolan, težak i nemoguć bez podrške okoline.
Magdalena Miković ambiciozno ulazi u svet književnosti kao formiran autor sa originalnim pripovedačkim stilom. Roman „Plava” biće zanimljiv njenim vršnjacima, ali i odraslima kao književno delo i informator o anoreksiji o kojoj se do skoro vrlo malo znalo i pričalo.
Piše: Aleksandra Bojović
