Priča o robotu koji je otkrio čudovište iz Loh Nesa koje je pola veka ranije usmrtio Šerlok Holms deluje veoma filmski. Možda zato što i jeste.
Svako ko pročita naslov ovog članka pomisliće da je u pitanju još jedno delo trivijalne književnosti u kome se susreću izmaštani junaci. Međutim priča o robotu koji je u dubinama škotskog jezera otkrio čuveno čudovište za koje se ispostavilo da ga je više od pola veka ranije ubio Šerlok Holms je sasvim istinita.
Kako bismo razjasnili o čemu se tu zapravo radi, moramo se vratiti nekoliko godina unazad. Priča o čudovištu iz jezera stara je više od petnaest vekova kada je irski misionar, navodno, naišao na zver u reci Nes 565. godine.
Tek je tridesetih godina minulog veka počelo ponovo da se priča i, što je važnije, piše o neobičnom stvorenju koje živi na dnu jezera Loh Nes. Novine The Inverness Courier su objavile članak o tome kako u jezeru živi neobično stvorenje. Ovo je prva moderna priča o čudovištu iz jezera.
Iste decenije Alek Kempbel, novinar lista Fort Augustus, pisao je o ženi koja je, navodno, u jezeru videla stvorenje koje liči na kita. Njegov urednik je predložio da ovo stvorenje nazovu čudovištem.
Ovo je bio prvi korak u kreiranju moderne legende. Drugi korak je načinio cenjeni britanski hirurg Robert Vilson koji je tvrdio da je tokom vožnje oko jezera načinio fotografiju čudovišta. Ovo je bilo dovoljno da histerija potrage za čudovištem započne. Iako je, istina šest decenija docnije, utvrđeno da je fotografija prevara, to nije smanjilo interesovanje za otkrivanje pravog čudovišta iz Loh Nesa.
Jedno od takvih pokušaja dogodio se 2016. godine kada je norveška organizacija Kongsberg Maritime na dno jezera poslala podvodno robotsko vozilo koje su nazvali Munin da skenira dno jezera. Ova visokotehnološka mašina je bila opremljena sonarima i kamerama koje su omogućavale mapiranje područja do dubine od 1500 metara. Robot je tokom mapiranja morskog dna poslao snimke sonarnog skeniranja koji su neodoljivo podsećali na mitsko čudovište.
Ekipa istraživača bila je oduševljena svojim otkrićem. Najzad su imali dokaz da na dnu jezera leži nešto što oblikom može da podseća na telo čudovišta iz jezera.
Ispostaviće se da su istraživači zaista otkrili telo čudovišta iz Loh Nesa koje je nešto manje od pet decenija pre toga usmrtio Šerlok Holms, čuveni književni detektiv kojeg je izmislio britanski doktor i književnik Artur Konan Dojl.
Kako su sonari otkrili prave ostatke izmišljenog čudovišta koje je ubio izmišljeni detektiv?
Odgovori na ovo i sva druga pitanja nalaze se u 1969. godini u vreme kada je čuveni režiser tog doba Bili Vajlder snimao film Privatni život Šerloka Holmsa (The Private Life of Sherlock Holmes). Vajlder je tokom svoje karijere snimio šezdeset filmova među kojima se izdvaja i danas popularni Neki to vole vruće (Some Like It Hot) sa Merilin Monro u jednoj od glavnih uloga.
U filmu Privatni život Šerloka Holmsa, koji je sniman na lokacijama u Sjedinjenim Američkim Državama i u Ujedinjenom Kraljevstvu, slavni detektiv istražuje nestanak inženjera. Trag ga dovodi do jezera Loh Nes gde se susreće sa čuvenim čudovištem.
Talentovani stručnjak za specijalne efekte Voli Vivers, koji je tada radio i na čuvenom filmu 2001: Odiseja u svemiru (2001: A Space Odyssey), napravio je maketu čudovišta dugačku deset metara. Ova maketa je potonula dok su je vukli čamcem. Kasnije se pričalo da je Vajlders tešio rasplakanog Viversa dok je ovaj gledao kako njegova kreacija tone na dno jezera.
Kako je Vajlders imao problema sa snimanjem zbog lošeg svetla na jezeru, naložio je da se rad nastavi u velikom rezervoaru za vodu u filmskom studiju, a od Viversa je tražio da ponovo napravi maketu čudovišta, ali ovaj put samo njegovu glavu i vrat.
Filmska ekipa je napustila lokaciju oko jezera Loh Nes, a potopljeni Nesi je ostao da leži na dnu. Sve dok ga pola veka docnije nije otkrio sonar malog podvodnog robota.
Izgleda da se komedijant slučaj i ovaj put malo našalio sa nama.
Piše: Milan Aranđelović
