Jedno novo istraživanje pokazalo je kako nas romani, televizijske serije i video-igre mogu učiniti boljim osobama jer nam pomažu da razvijemo empatiju i razumevanje prema drugima.
Serije poput Zapadnog krila ili Dobre žene, kriminalistički i ljubavni romani kao i neke video-igre imaju ovakav efekat na ljude.
Sa druge strane, dokumentarci, naučno fantastična literatura kao i pucačine iz prvog lica nemaju ovo dejstvo.
Naučna istraživanja pokazuju kako je nivo empatije porastao u poslednjih dvesta godina. Istoričarka Lin Hant smatra da je ovo jedna od najznačajnijih događaja u ljudskoj istoriji. Smatra da je ovo doprinelo i stvaranju ideje o univerzalnim ljudskim pravima.
Profesor Kejt Otli kaže kako čitanje doprinosi da ljudi bolje razumeju jedni druge ljude kao i njihove potrebe.
Smatra da, pritom, nije potrebno da čitamo (pre)ozbiljnu literaturu.
„Popularni romani sa zanimljivim likovima imaju pozitivan efekat“, kaže profesor.
„Utvrđeno je da čitanje Harija Potera utiče na smanjivanje predrasuda. Čitanje nam omogućava da razumemo jedne druge.“
Ovaj efekat primećen je i kod nekih video-igara.
U pitanju su video-igre poput Façade ili Gone Home u kojima igrači razvijaju socijalne veze sa drugim likovima i koje olakšavaju ljudima da posmatraju svet tuđim očima.
To su retki primeri jer većina video-igara nema ovakvo dejstvo na igrače.
Profesor Otli i njegov tim pokušavaju da utvrde zašto literatura poboljšava empatiju među ljudima.
„Ljudi žive u kompleksnim zajednicama u kojima moraju da se međusobno sporazumevaju“, kaže on.
„Zato moramo da budemo dobri u razumevanju jedni drugih. Međutim, nekada nam to ne ide od ruke. Literarna simulacija nam pomaže da razvijemo sposobnosti razumevanja .“
„Za svega nekoliko generacija nivo empatije je značajno porastao“, kaže profesor. „To je jedna od najznačajnijih političkih promena u poslednjih pet hiljada godina.“
„Neki od ljudi koji su uticali na donošenje Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima sigurno su čitali beletristiku.“
Izvor: The Independent
