Revija srpskog filma u Štutgartu je sve, osim uobičajena pojava. To je idealan festival kakvim ga zamišljaju studenti filma: selekcija glavnog programa se pravi na osnovu kvaliteta filmova ili subjektivnog doživljaja urednika – demokratski i entuzijastično, bez dnevnopolitičkih, lokalno-političkih i drugih vanfilmskih smernica; pratećem programu (studentski filmovi) posvećuje se jednaka pažnja kao i glavnom. A šta studentu filmske škole (ili neke druge) može da bude dragocenije od direktnog utiska publike nakon projekcije svog filma u inostranstvu?
Iza festivala Filmanak, koji nije kompetitivnog karaktera, već prvenstveno ima cilj da predstavi nemačkom gledaocu srpski film, stoje entuzijasti iz Srpske akademske mreže ,,Nikola Tesla” (SAM-NT) iz Štutgarta, kojima je Filmanak jedan od projekata afirmacije srpske kulture i umetnosti. Među njima su Dušan Radović (direktor festivala), Aleksandar Radoičić (prvi direktor i jedan od osnivača) i Biljana Ifantis (zadužena za odnose s medijima, kao i promociju festivala). Iako Filmanak nije jedini projekat Srpske akademske mreže (tu su i Moć nauke, Moćni doseljenik, Dani Nikole Tesle, te predstavljanja knjiga poznatih srpskih autora), svakako je najpopularniji.
Kako kažu naši sagovornici, ideja o nastanku filmskog festivala nastala je jedne večeri 2007. godine u kuglani u Fojerbahu (deo Štutgarta) kada je nekoliko prijatelja poželelo da iskoristi potencijal naših doseljenika. Koncept se razradio vremenom, a suština je bila da se u centar stave obrazovne teme, kultura, projekti i umrežavanje. U decembru iste godine je odabran naziv udruženja Srpska akademska mreža ,,Nikola Tesla”, a 2010. zvanično je registrovana kao pravno lice u Nemačkoj.
Prvi predsednik je bio Aleksandar Radoičić, a od tada se u redovnim razmacima menjalo rukovodstvo. Već nekoliko godina tu ulogu ima Dušan Radović: ,,Moto Filmanaka je Povedi svog prijatelja iz Nemačke, čime želimo da srpske filmove i autore približimo našim komšijama, prijateljima, kolegama u Štutgartu i okolini. Ta zamisao nas vodi od početka. Mislim da je ta početna zamisao samo razvijana i uobličavana, da međunarodnoj publici ponudimo mogućnost da vide filmove iz Srbije sa engleskim ili nemačkim titlom, upoznaju autore i imaju veče za pamćenje. I da dođu ponovo na naredni Filmanak. Cilj je u kvalitetu i kontinuitetu. Imali smo sreće da je i u godini Covid-a naš Filmanak održan u redovnom terminu, u oktobru.”
Ime festivala, koji je jedan od projakata Srpske akademske mreže, dolazi od kovanice FILMski uraNAK tj. opaNAK, jer je ideja da se podstaknu i mladi stvaraoci prikazivanjem njihovih kratkih tj. ranih filmova. Pošto se radi o delima srpske kinematografije – otuda opanak. Iz godine u godinu su prostori u kojima su se održavale projekcije filmova bili sve bolji, program kvalitetniji, tako da se dosad već etablirao kao poznat i priznat kulturni događaj u Štutgartu. Radović dodaje: ,,Pod nazivom Filmanak smo punom parom krenuli 2012. godine u jednoj višenamenskoj sali gde smo sami pripremali sve: ređali redove sa stolicama, prodavali karte, puštali filmove sa diska. Te prve godine smo imali tri filma, lepo smo se proveli, ali i naučili da sledeće godine potražimo partnera – pravi bioskop, čime bi bolje iskoristili naše vreme i volontersku energiju bez koje ne bi bilo ni ovog dešavanja. Zatim se selimo u bioskope u centru Štutgarta i tu smo i ove godine. Filmski centar Srbije je nam je od početka pomagao u dobijanju filmova i kontaktima sa autorima, glumcima, režiserima. Tu saradnju cenimo i negujemo, to je primer kako se uklapaju volonterski rad i rad jedne institucije. Imali smo više puta podršku Kancelarije za dijasporu i Ministarstva kulture Republike Srbije i to nam je pomoglo da u više navrata dovedemo goste iz Srbije, posebno mlade autore.”
Osim popularizacije srpske kinematografije, osnovni cilj festivala je podsticanje susreta naših autora sa nemačkom publikom ali i filmskim kolegama sa ovdašnjih akademija. ,,Filmanak nije komercijalan događaj i bazira se na entuzijazmu u Srpskoj akademskoj mreži Nikola Tesla. To su prepoznali naši glumci, reditelji, producenti. Nikola Kojo, Dragan Bjelogrlić, Gordan Kičić, Ana Maria Rosi, Aleksandar Radojičić, producent Zoran Janković (Košutnjak Film), reditelj Momčilo Mrdaković (Mamarosh), scenaristkinja i pisac Sanja Savić, kao i veliki broj mladih autora i studenata bili su naši gosti”, kaže Aleksandar Radoičić.
O posećenosti festivala, Dušan Radović kaže: ,,U toku jednog Filmanak-a 400-500 ljudi dođe da pogleda filmove iz programa. To nije mala brojka imajući u vidu posete sličnim filmskim festivalima u Štutgartu. Ako se uzme da ove godine po dvanaesti put organizujemo Filmanak nije ni čudo što nas ljudi presreću na ulici i pitaju za termin naše male filmske smotre mesecima unapred. Filmanak je i prilika da se čuje i priča srpski jezik. To je važna funkcija i svakako je veći deo publike je tu da bi uživao u filmu bez sinhronizacije, kao što se inače radi sa stranim filmovima u Nemačkoj.” Veliki je i značaj ovog festivala za srpsku kulturu. Radović dodaje: ,,Koliko je meni poznato postoje još nekoliko festivala ovog tipa (Toronto, Sidnej) koji traju više od 10 godina. Možda smo i jedini koji to rade potpuno volonterski. Film je zgodna prilika za upoznavanje sa kulturom jedne zemlje. Gledanje u bioskopu i druženje nakon toga daju jedan poseban draž i mogućnosti za upoznavanje sa ljudima koji imaju slična interesovanja.”
Ovo je ne samo reprezentativan događaj, već često i veoma emotivan, pa o značaju za srpsku zajednicu nije potrebno posebno govoriti: ,,Šta bi bilo da Filmanak-a nema? Svakako bi srpska zajednica u Štutgatu bila siromašnija, kao što bi bila siromašnija da nema Srpske akademske mreže Nikola Tesla. A bili bi siromašniji i naši životi i ko zna kuda bi stigli ako ne bi mi sami vodili računa o našim potrebama.
Pri osnivanju udruženja smo upravo potrebe za kulturim dešavanjima stavili na listu prioriteta. Kultura se neguje i gradi, kao što se i mi kao osobe razvijamo i stičemo nova iskustva. Svaki posetilac Filmanaka je tog svestan. Toga su svesni i članovi našeg udruženja. Zato redovno dolaze na naše manifestacije i zato i trajemo.”
Aleksandar Radoičić smatra da postoji mnogo prostora za unapređenje saradnje SAM-NT sa institucijama u Srbiji, te da bi funkcionisanju mreže mnogo pomogla veća medijska pažnja u matici: ,,Više podrške i učešća od strane naših filmskih i obrazovnih institucija bi imalo ogroman efekat. Do sad imamo jako lepu i nezamenjivu saradnju sa Filmskim centrom Srbije, Odelenje za internacionalnu saradnju, veliko im hvala na tome. Ali za Filmanak se ovde zna dobro i ima jako dobar imidž i van srpske zajednice. Nama bi mnogo značilo da u pripremi ne moramo svake godine do poslednjeg dana da drhtimo za koje filmove ćemo dobiti dozvolu za prikazivanje, za koje imamo nemački prevod, za koje ne i sl. Takođe, trebalo bi unaprediti saradnju sa filmskim školama tako da filmske akademije svojim studentima omoguće da dođu ovde i upoznaju npr. kolege iz Ludvigsburga. Mi možemo uspostaviti kontakte, ali oni moraju da neguju tu saradnju i osmišljavaju je. Mi smo samo entuzijasti, volonteri. Dakle, mi smo ovde razgrnuli plac, raskrčili platformu, ali neko treba da dođe i iskoristi to. Filmanak treba da bude mesto susreta srpskih i nemačkih filmadžija, etabliranih ali i mladih, to je ideja.”
Da je Filmanak značajan za kulturni život Štutgarta, govori i to što je i na internet prezentaciji Štutgarta istaknut kao jedan od važnih jesenjih kulturnig događaja, a predstavljen je i na SWR. Promocija festivala, kao i bilo čega drugog, nije jednostavna i zahteva posebnu pažnju: ,,Zavisi iz koje ugla gledamo”, kaže Biljana Ifantis, zadužena za kontakt s medijima, ,,generalno, nije jednostavno, ali uspevamo gotovo svake godine imati popunjenu bioskopsku dvoranu. Pre 11 godina, kada smo pokretali festival, promocija je bila uglavnom kroz lične kontakte. Sada se promovišemo putem društvenih mreža, direktnim kontaktom sa medijima u Štutgartu: Interkulturelle Magazin (časopis koji jednom mesečno izdaje Forum Kultura, sa kojim imamo fantastičnu saradnju u čijim mnogim projektima smo učestvovali), Stuttgarter Nachrichten (najcitaniji dnevni list grada), SWR (lokalna odnosno regionalna TV i radio kuća, sa kojima smo saradnju uspostavili prošle godine i na koju smo posebno ponosni).
Posebno su važne prateće aktivnosti festivala: ,,Kada imamo goste, vodimo razgovor s njima nakon projekcije. U vreme pandemije, radili smo to putem videolinka ili prethodno snimljenog razgovora. Kroz druženje i komunikaciju sa gostima i publikom predstavljamo ne samo srpsku kinematografiju, već Srbiju kao jednu divnu zemlju koju mnogi nemački građani (a bogami i poneki Srbi) tek treba da upoznaju sa njene lepše strane” dodaje naša sagovornica.
Ove godine, Filmanak se održava od 20. do 23. oktobra. Držimo palčeve ovim divnim ljudima, da nam i dalje sijaju sa severa.
