“Pisao sam zato što moram da pišem. Nema mi druge. Šta ću, da menjam profesiju?”, kaže Svetislav Basara povodom svog novog romana “Anđeo atentata”, u izdanju Lagune, koji je od juče u prodaji. Ujedno, ovo je odgovor i onima koje zbunjuje Basarina spisateljska hiperproduktivnost, koji, pored svega ostalog, svakodnevno piše famozne kolumne u našem listu. Njegovo novo ostvarenje “Anđeo atentata”, ispod čijeg naslova na koricama stoji “Tabloid”, roman je o besmislu istorije, i istoriji kao tabloidu, o destruktivnosti nacionalizama, tesnoj povezanosti evropske kulture i varvarstva i mračnim stihijama koje ruše sve pred sobom, a koje mi, savremenici, sagledavamo kao progres.
– Konačno, smatrao sam pravičnim da Francu Ferdinandu, makar i posmrtno, dam šansu da progovori o okolnostima koje su dovele do atentata na njegovu ličnost – kaže povodom svoje nove knjige Basara. U njoj, sudeći prema najavnoj “špici” i odlomcima, čitaoce očekuje mnogo smeha. -Gorkog, prilično gorkog – potvrđuje Basara za Danas.
Postavka romana je takva: austrougarski nadvojvoda Franc Ferdinand, s one strane groba, diktira svom posmrtnom sekretaru Ferdinandu Berhtoldu svoje viđenje Sarajevskog atentata, njegovih uzroka i posledica. Njegove reči i razmišljanja Basara oblikuje s nepresušnim smislom za humor i ironiju i, kako ocenjuju stručnjaci, “kroz nemoguć dijalog dvojice protagonista romana obesmišljava stereotipna istorijska tumačenja, nudeći svoju, umetnički uverljivu istinu o presudnim događajima koji su doveli do Prvog svetskog rata” i pri tome “ismeva balkansku aljkavost i ratobornost koliko i germansku dekadenciju i oholost, i izlaže bespoštednoj poruzi podjednako velike i male narode u grotlu 20 veka.” Na pitanje šta mu bi da piše “tabloid” i lansira ga uoči današnjeg Svetskog dana knjige, Basara kaže:
– Sve je tabloidno, pa su i romani postali takvi. Naravno, šalim se, ovo je ozbiljna priča ispričana na prividno tabloidnom nivou.
Upitan čime je najviše zadovoljan u vezi s svojim novim romanom, tvrdi:
– Zadovoljan sam što sam sebi dao baš, onako, oduška u preterivanju i što sam postigao veliki stepen slobode. Mislim da je to najbolje u ovoj knjizi. Pričati bez dlake na peru – smatra Basara i dodaje da je na čitaocima i kritici da prosude koliko je ovo u knjizi u ukupnom utisku uspeo da artikuliše.
– Zapravo, to je priča o obesmišljenosti istorije, o jednovekovnoj smesi svakakvih gluposti koje se doživljavaju kao mudrosti, dok se mudrosti predstavljaju kao gluposti. Knjiga ima oko 270 strana i ne mogu ja to sada u 27 reči da kažem.
Najbolje da se pročita, sugerišemo mi.
– Najbolje je da se pročita – kaže i Basara.
Ima li to smisla, čitaju li ljudi knjige, pitamo ga na kraju.
– Čitaju. Za divno čudo čitaju. Možda i više nego pre 30 godina – konstatuje Svetislav Basara kao takav, za Danas.
Bravo
“Bravo, Principe! Ruka ti se pozlatila! Neka si ubio tiranina, Gavrilo, osvetniče pola miliona ubijenih životinja! To je samo deo ratnohuškačkih pokliča koji o godišnjicama sarajevskog obračuna odjekuju Srbijom i uzdižu se do nebesa. Možda će nakon čitanja tih dokumenata Principu doći iz dupeta u glavu da smo nas dvojica u stvari Dioskuri, lice i naličje iste tragedije, i da smo obojica uludo izgubili glave”, glasi odlomak iz romana “Anđeo atentata”.
Izvor: Danas
