Kada se Gregor Samsa probudio jednog jutra iz nemirnih snova, primetio je da se u krevetu pretvorio u ogromnog kupca.
Kada je pre više od tri decenije Istočni blok predao meč otvorila se mogućnost za „kraj istorije“ u kojoj će ceo svet postati jedno globalno kapitalističko selo. Nakon pada Berlinskog zida drugovi i drugarice su požurili da postanu građani i građani demokratskih zemalja i konzumenti novoosvojenih sloboda i sveopšteg blagostanja.
Mislili smo da će sve biti jednostavno. Čekali su nas životi poput onih u predgrađima Los Anđelesa. Trebalo je da svi postanemo bogati Amerikanci ili da, u najgorem slučaju, umesto ispred zadruge, sedimo na kauču ispred zgrade i, poput naše Afroameričke braće iz serija, cugamo pivo.
Mi, na Balkanu, trebalo je samo da izguramo koji građanski rat, ponekog diktatora i, nakon uspešne tranzicije, eto nas na bogatom Zapadu gde teku med, mleko, tolerancija i bratstvo i gde samo, pažnje željni, Žižek žali za čarima komunističke diktature, te tamnice naroda i narodnosti.
Međutim, kao da smo prečuli stihove iz, u to doba popularne, serije Prijatelji koji glase „Niko ti nije rekao da će biti ovako, posao ti je vic, ti si slomljen, ljubavni život mrtav, kao da si večno zaglavljen u drugoj brzini…“
Čak je i Leh Valensa u dokumentarnom filmu Nenasilni otpor govorio o tome kako je Poljacima pružio ćup pun zlata i kako nije kriv što ga bivši drugovi i drugarice nisu uzeli. Neki su ga uzeli, a neki nismo.
Ali svi smo se iz komunističke noćne more probudili u kapitalističkom snu.
Veoma brzo uvidećemo da kapitalizam, pored dobrih, ima i svoje mračne strane sa elementima horora.
Upravo ovim mračnim motivima u doba konzumerizma bavi se hrvatska književnica Maša Kolanović u svojoj zbirci priča Poštovani kukci i druge jezive priče koju je, bez prevoda sa hrvatskog (jer, da se ne lažemo, Milošević i Tuđmanu su nam u Karađorđevu dokazali da se sasvim dobro razumemo i sporazumevamo jezikom koji su naši crveni preci nazivali srpsko-hrvatskim odnosno hrvatsko-srpskim), objavila izdavačka kuća Booka.
U ovim pričama kapitalizma je došao i u naše sokake i ljudi jednostavno moraju da žive u njemu (alternativni život u komunističkom raju Severne Koreje ipak ne deluje kao prihvatljiva solucija). A potrošačko društvo, uprkos svojoj savršenosti koju gledamo u američkim serijama od dvadeset i dva minuta, ima i svoje mane.
U priči Živi zakopani stara Dubrovčanka u strahu da ne bude živa sahranjena traži od sestričine da je sahrani sa mobilnim telefonom i da je nakon sahrane pozove tri puta, pa ako se ova javi, javi se. Međutim, izgleda da starica nije jedina živa sahranjena u gradu koji pohode horde turističkih zombija u svom kurišu na grad iz Igre prestola.
Revolucija je tarifni paket koji je zajedno sa svojim prvim pametnim telefonom dobio penzioner Miljenko Stančić. Na početku je sve u redu, a onda mobilni telefon počinje da se ponaša kao da je posednut duhovima. Prvo klizi, pada, a zatim kao da sam poziva ljude i svojim čarima zaglupljuje korisnika. A onda počinju da stižu ogromni telefonski računi. Sprema li se to revolucija protiv Revolucije saznajte u priči Revolucija.
U priči Škrinja otkrivamo šta sve skriva škrinja Anjine majke koja je pre deset godina preminula od kancera. Anja pronalazi hrpu stare odeće i jednu malu beležnicu u kojoj majka otkriva jezivu tajnu koju krije ta odeća.
U priči Bolji život, mlada studentkinja volontira u prikupljanju pomoći za izbeglice u onom kratkom trenu u istoriji kada su ljudi na Balkanu odlučili da budu… pa… ljudi. Izbeglice su prihvaćene, međutim magija slova „U“ ispisanih ne raznim mestima polako počinje da deluje.
U priči Poštovani kukci razvedeni roditelji se takmiče za ljubav svog sina tako što mu poklanjaju raznorazne igračke. Mali Leo nema drugog izbora nego da postane poštovani kukac.
U priči Frižider jedna štedljiva baka i unuka žive jedan starinski život u Zadru. Kao da su zamrznule vreme i ne dopuštaju da nadirući kapitalizam uništi njihov način života. Ipak, kvar frižidera dovodi u kuću majstore konzumerizma i život se zauvek menja. Čak i za baku.
U priči Beskraj istražujemo koliko dugo traje dojenje dece. Mlada žena je, nakon brojnih pokušaja veštačke oplodnje, konačno postala majka malih bliznakinja. A bebe, k’o bebe. Jedino što ih zanima jeste majčino mleko. Ima li izlaza iz ovoga? Hoće li žena, majka, kraljica uspeti da popije jedno pivo?
Prošlo je već trideset godina od katastrofe u Černobilju. Devojka rođena na dan kada je eksplodirao nuklearni reaktor sada je majka male devojčice koja posle gledanja dokumentarca o ovoj nesreći žarko želi lutke iz Černobilja. Čini se da roditelji nemaju izbora.
Dva novinara Crne hronike u priči Crnilo putuju na najudaljenije hrvatsko ostrvo kako bi zabeležili priču o svetioničaru koji tamo živi. Iza pastoralnog ostrva krije se ljudsko crnilo.
U priči Konzumiranje protagonistkinja posećuje jedan malo čudni Konzum.
Nakon smrti oca junakinja priče Kukci su gotovo kao ljudi želi da se, zajedno sa starim nameštajem, reši i bolnih uspomena. Pre toga valja izabrati nov živ… ovaj… nameštaj. Kao onaj iz IKEA kataloga. Upravo zbog toga i odlazi u IKEA-u. Međutim, tamo život nije kao u katalogu.
Šta se dogodi malom čoveku, tom gubitniku tranzicije opše prakse, kada upadne u kandže banke i životnog osiguranja saznajte u priči U slučaju doživljenja.
U dvanaest priča ove zbirke autorka nam prikazuje one jezive strane kapitalizma. Kapitalizma koji ima običaj da dehumanizuje običnog čoveka i pretvori ga u kukca, žohara, budu, bubašvabu ili kako već zvali ta stvorenja koja puze i gmižu i u Kafkinim pričama. Čak i kada postoji želja nema dovoljno snage za promenom. Mi smo privezani za dolap, u žrvnju smo potrošačkog društva, robovi kreditnih obaveza, bez mogućnosti da izađemo iz lavirinta dužničkog života, a sve nam je to upakovano u lažnu sliku stvarnosti prikazanu u medijima.
Posebnu draž (i jezu) pričama daju ilustracije same autorke u kojima su ljudi, ti cenjeni kukci, prikazani kao kosturi koji kao da su upravo iskočili sa alegorijskih slika Mrtvačkog plesa.
Maša Kolanović je napisala jednu zbirku zanimljivih priča u kojima na satiričan način kritikuje potrošačko društvo i u kojima ukazuje na negativne strane ovog globalnog fenomena.
Možda posle čitanja ovih priča nećete osetiti da vam izrastaju antene, krila ili usni ekstremiteti, ali će vam svakako ostati osećaj nelagode, naročito tokom procesa konzumiranja proizvoda.
Piše: Milan Aranđelović
