Lažni lekovi sadrže otrov za pacove, antifriz, prah cigle, a za fine glazure se koriste čak i farba za puteve i lak za parket
Čak 96 odsto lekova, koji se prodaju preko neregistrovanh sajtova, i više od 50 odsto medikamenata, koji se prodaju na crnom tržištu, lažno je i opasno po život. Osim što prilikom njihove upotrebe, sasvim sigurno, izostaje željeni efekat, oni mogu izazvati i toksične reakcije, pa i da izazovu gubitak života.
S obzirom na to da je kupovina putem interneta i na crnom tržištu sve veća, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) i Agencija za lekove Italije (AIFA), u saradnji sa Evropskim direktoratom za kvalitet lekova i brigu o zdravlju Saveta Evrope, napravili su strip “Lana Tafi”. Strip, koji ima tri poglavlja, pre svega je, namenjen mladima, jer je među njima sve veća želja za mršavljenjem ili mišićavim telom, pa se samim tim ti lekovi najčešće i falsifikuju ali i kupuju putem interneta.
Od tri različlite priče u stripu, koji će se deliti učenicima, jedna je namenjena mladima od osam do 11, druga tinejdžerima od 12 do 15 godina, a u trećoj se glavna junakinja, istražiteljka Lana Tafi, juri potencijalne ubice odnosno ljude koji falsifikuju ili prodaju falisfikovane lekove. Strip u formi interaktivne igre – priče sa više krajeva, informiše mlade kako da prepoznaju falsifikovane lekove, gde ih ne treba kupovati a na koji način treba dolaziti do njih.
Magistar farmacije Pavle Zelić iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, inače vođa ovog projekta, objašnjava da je strip urađen sa ciljem da se mladi, koji nabavljaju lekove preko interneta i društvenih mreža, obrazuju i upozore na opasnost od lažnih lekova.
– Pokušali smo da gorku pilulu teških informacija upakujemo u zanimljivu oblandu interaktivnog stripa. Falsifikuju se svi lekovi, ali najčešće anabolički steroidi, lekovi za mršavljenje… Mladi ove proizvode koriste uglavnom u rekreativne svrhe i potpuno su nesvesni da time ozbiljno i dugoročno ugrožavaju svoje zdravlje – ukazuje Zelić.
Falsifikovanje lekova je najbrže rastuća kriminalna delatnost na svetu sa ogromnom zaradom. Na svetskom tržištu, 10 odsto lekova je falsifikovano, a oni svake godine odnesu više od 100.000 života, kako zbog toksičnih efekta, tako i zato što su lažni pa nemaju prava dejstva.
Za njihovu izradu, često se koriste toksične materije, pa se u lažnim lekovima mogu naći teški metali, antifriz, otrov za pacove, prah cigle, a boje se farbom za puteve i premazuju lakom za parket.
Uglavnom se falsifikuju takozvani lajf stajl lekovi, među kojima najčešće oni za lečenje erektilne disfunkcije i preparati za mršavljenje. Među falsifikovanim lekovima na srpskom tržištu, osim dijetetskih proizvoda, najviše je najskupljih medikamenata koji su uglavnom namenjeni obolelima od malignih bolesti, dijabetesa i drugih hroničnih bolesti a 75 odsto takvih proizvoda potiče iz Indije i Kine.
Izvor: Telegraf.rs
