Autor ovog šašavog romana nije Magični Ćira, odmah to valja naglasiti, iako pseudonim svojom konstrukcijom i duhom neosporno podseća. On nam se tek na poleđini, od strane Alekse Gajića maštovito i visokoprofesionalno ilustrovanih korica edicije „Vrtlog“, otkriva kao Milan Aranđelović. O njemu dalje ne saznajemo ništa , čak ni godinu rođenja. S čim uporediti ovo neobično delo? Možda ponajpre s takođe satirično – (naučno) fantastičnom naslovom „Slobodanida“ Bobana Kneževića, objavljenim kod istog izdavača.
No dok su Kneževićevi imaginarni likovi, Miki se, uglavnom satirički i uglavnom opravdano, ostrvio na crkvu, vojsku, te javne i tajne Službe. Kačavenda, Pahomije i neki slični mu neosporno svakodnevno pružaju povode, kao i njihova „logistika“ iz te institucije, koja ih solidarno i oportunistički prećutno podržava, ali Miki nikoga ne pominje poimenice, odnosno ne po stvarnim imenima. Samo, džaba mu pregolem trud, lako se prepoznaju!
Dakle, u budućnosti su kisele kiše uništile svetsku poljoprivredu, može da se (pre)živi samo u velegradovima, pod gradskim kišobranom, ali su zato rijaliti u procvatu.
Beograd na vodi se pretvorio u Beograd na hlebu i vodi, a ovde imamo i Vrt dobre genetike „Luka Bojović“, Veliko božićno ostrvo mira, Centar Krstaške bezbednosti… Futuristička satira!
A, da, i Dveri su evoluirale u budućnosti, kao i LGBT populacija.
Ko hoće, neka proveri na šta je sve to izašlo. Biti dobra neće! Kako rek’o – tako mu se steklo!
Autor: Slobodan Ivkov
Izvor: Blic
