Milivoje Pantić (58) iz Prokuplja za mnoge Prokupčane je putujuća enciklopedija, jer se uglavnom svi slažu da ne postoji osoba u gradu koja je pročitala više knjiga od ovog po svemu neobičnog čoveka.

U njegovoj biblioteci, koja je rasuta u svakom kutku njegove kuće, u hodniku, sobama, kuhinji kraj frižidera, čak i u kupatilu, više se ne zna šta se od naslova i dela može naći. Tu su i filozofi, teolozi, pravnici, medicinari, ekonomisti….bukvalno, nema knjige koja je objavljena na srpskom jeziku, a da nije prošla kroz Pantine ruke. Upućen je u sve što se knjiga tiče: izdavače, izdanja, sadržinu. Sa njim se bez problema može pričati o teologiji, filozofiji, pravu, mašinstvu, elektronici, medicini…. kojoj god sferi. Osim što čita, Panta je i kandidat za majstorsku titulu u šahu, planinar, a nakon 35 godina pauze završio je mašinski fakultet. Njegova biografija puna je kontradiktornosti i predstavlja bogatu riznicu svakojakih znanja i saznanja. Ipak, knjige su njegova najveća ljubav.

– Obično znam barem sadržinu dela, jer nikada nisam uzeo neku knjigu u ruke a da je barem nisam letimično prelistao. Tako uvek saznam nešto novo. Ja jednostavno ponekad ne mogu da odolim a da ne nabavim knjigu za koju čujem da je dobra, ma koliko vremena utrošio na potragu. Često i razmenjujem knjige – kaže Panta i objašnjava da je za njega knjiga nešto što ni jedna napredna tehnologija nikada neće zameniti.

– Pravo da vam kažem, ni sam ne znam koliko naslova imam. Najvažnije od svega je da se kniige čitaju. Svaka knjiga je čarobna kutija u kojoj su zabeležene tajne sveta. Ma koliko išao po svetu i učio od drugih, jedino sam uvek uspevao da zapamtim ono što sam pročitao. Volim da imam svoju kolekciju, pa zato kad god sam negde išao uvek prvo kupim dobru knjigu – dodaje Panta.

A haos u kući je jedan red u glavi, jer on pamti svaki kutak i gde je koju knjigu ostavio. Ovaj jedinstveni Prokupčanin se nakon više od tri decenije pre nekoliko godina vratio studijama i u 55 godini života završio Mašinski fakultet u Nišu. Panta šahista, kako ga mnogi sugrađani prepoznaju kaže da je upornost najveća vrlina.

– Mnogo hobija, mnogo ljubavi i da bi stigao svime što me interesuje da se bavim, ja sam zapostavio fakultet koji sam započeo još u prošlom veku, a diplomu mašinskog inžinjera stekao tek nedavno u svojoj 55 godini – kaže naš sagovornik koji je stigao i do kandidata za majstorsku titulu u šahu.

Izvor: ALO!

Comments

comments

Related Posts