Francuski Orvel Mišel Uelbek ponovo je u centru medijske pažnje, ovog puta zato što je pripretio redakciji „Monda”, koja je u ponedeljak počela da objavljuje seriju od šest tekstova o ovom kontroverznom francuskom piscu. Još u junu, kada su ga novinari uglednog pariskog dnevnika obavestili o nameri da o njegovom životu i ličnosti naprave istraživačku reportažu, pisac je odbio da s njima razgovara i javno je zatražio od izdavača i svojih prijatelja da bojkotuju „Mond”. Ukoliko novinari budu uporni i nastave da se raspituju o meni, otpočnite sudski proces, savetuje ih Uelbek i dodaje da su tužbe i presude „veoma unosan posao”. Ovu poruku, kako u posebnom tekstu donosi pariski dnevnik, uporedo sa otpočinjanjem serijala o Mišelu Uelbeku, odaslao je na adrese nekim od „najtiražnijih figura” pariske tabloidne scene. Među njima je i nezaobilazni Bernar Anri Levi, miljenik francuskih tabloida, šampanjski filozof, kako njegovu sklonost ka spektaklima zovu ozbiljniji mediji.

Novinarka „Monda” Arijan Šmen, uprkos svemu, nastavila je sa svojim poslom a sada otkriva da su mnogi njeni nesuđeni sagovornici poslušali pisca i odbili da razgovaraju s njom. Među onima koji su bojkotovali „Mond” su izdavači, urednici, filmadžije i pojedini akademici, dok je Uelbekova bivša partnerka Mari-Pjer Gotje jedanput pristala na razgovor, a kao razlog za otkazivanje sledećeg intervjua navela je zabrinutost za Uelbekovo zdravlje.

Prošlo je samo sedam meseci od smrtonosnog terorističkog napada na redakciju satiričnog magazina „Šarli ebdo”, kada je Mišel Uelbek otkazao promociju novog romana „Pokoravanje” koji je istog tog dana (sedmog januara) izašao iz štampe. O sadržaju ove knjige mnogo se i burno diskutovalo i pre nego što se pojavila u francuskim knjižarama. Govorilo se da ovaj pisac, odranije poznat po svom neprijateljskom stavu prema svakoj religiji, naročito prema islamu, promoviše islamofobiju i time doprinosi rastućoj popularnosti desničarske liderke Nacionalnog fronta Marin Lepen. Karikatura Mišela Uelbeka pritom se našla na naslovnoj strani „Šarli ebdoa” na dan kad su islamski teroristi počinili masakr u Parizu, što se opet poklopilo s danom kad je počela prodaja „Pokoravanja”. Autor je iz bezbednosnih razloga evakuisan iz Pariza. Ova brutalna koincidencija doprinela je tome da prvo izdanje „Pokoravanja”, u tiražu od 220.000 primeraka, bude rasprodato u rekordnom roku, dok je odmah potom planulo i 270.000 primeraka „Pokoravanja” prevedenog na nemački. U rekordnom roku, mesec dana pošto se pojavila, knjigu je sa francuskog preveo na srpski Vladimir D. Janković i ona se, u izdanju „Booka”, prodaje u beogradskim knjižarama.

Američkim i britanskim izdavačima nije se žurilo s prevodom, tako da „Pokoravanje” na engleskom jeziku treba da izađe na tržište tek u septembru. Taman kad se razbukti polemika oko autora i podgreje rasprava oko njegove ekscentričnosti. To je uvek dobar podsticaj za prodaju knjige.

Potražnju za ovim romanom isprva je podgrejavao njegov sinopsis, dok ga je retko ko istinski i pročitao. U Uelbekovoj političkoj fantastici predsednik u Francuskoj 2022. godine postao je musliman, izabran na regularnim izborima uz pomoć drugih postojećih stranaka koje su se ujedinile protiv desničarske stranke Marin Lepen. Francuska, a s njom i veći deo Evrope, ulazi u novu eru. Umorna i istrošena judeo-hrišćanska Evropa lako prihvata najmlađu i najprodorniju monoteističku religiju. Islam unosi novu energiju i smisao u život dojučerašnjih liberala. Glavni junak Fransoa preobraća se u muslimana i ne žali za životom koji je ostavio za sobom.

Tek kasnije pojavile su se ozbiljne kritike „Pokoravanja”, iz kojih se može zaključiti da se ovog puta satira Mišela Uelbeka obrušila na francusko letargično društvo i da se autor zbog toga pre može nazvati frankofobom nego islamofobom.

Do sada objavljeni tekstovi u „Mondu” opisuju međutim tamne i svetle strane Uelbekove ličnosti, a manje se bave ocenom njegovog književnog dela.

„On glumi žrtvu, predstavlja se kao osoba oprhvana patnjom, kojoj je umetnost omogućila da nadiđe svoju žalosnu sudbinu, a u stvari, Uelbek je postao pravi tiranin”, kaže jedan neimenovani prijatelj kome se „Uelbek uvek divio”. U prvom od šest nastavaka serijala „Šest života Mišela Uelbeka” novinarka odlazi u jedan oblakoder u pariskoj kineskoj četvrti gde sada živi najprodavaniji francuski pisac i dobitnik najviših priznanja, među kojima je i nagrada „Gonkur” (2010). Za sada nema novih spektakularnih detalja o njegovom liku.

„Mond”, međutim, otkriva da je Uelbek najavio da će dati intervju desničarskom nedeljnom dodatku „Figaroa”, koji je svojevremeno u knjizi polemika „Neprijatelji javnosti” napisanoj zajedno s Bernar Anri Levijem nazvao običnom novinarskom krpom.

Uelbeku nije prvi put da preti i zastrašuje novinare. Denis Demonpion objavio je 2005. godine „Uelbekovu neautorizovanu biografiju” pošto je prethodno odbio Uelbekov predlog da njegove primedbe na tekst budu uključene kao fusnote u ovu knjigu. Ta biografija otkriva, između ostalog, da je Uelbek dve godine stariji nego što je tvrdio, i da mu je majka, s kojom je bio u teškoj svađi, u to vreme još bila živa, iako je on tvrdio da je mrtva.

Predviđa se da će rat između novinara „Monda”, jednog od retkih dnevnih listova koji još pokušava da održi nivo u profesiji, i Mišela Uelbeka trajati do iscrpljenja. Pariski list prepoznaje umetnički kvalitet najčitanijeg francuskog pisca, ali brani svoje pravo da opiše njegovu protivrečnu ličnost. Tek će se pokazati koliko će redakciju koštati odbrana ovog profesionalnog prava. I koliko će Uelbek i njegovi prijatelji biti na dobitku.

Piše: Zorana Šuvaković

Izvor: Politika

Comments

comments

Related Posts