Izdavačka kuća Areté nastavlja da predstavlja nove književne naslove i objavila je roman Tome Podstenšeka, Lift.
Tomo Podstenšek rođen je 1981. u Slovenj Gradecu. Za karieru pisca odlučuje se nakon nekoliko godina traganja i nakon epizode studija na pravnom fakultetu koja nije udovoljila njegovim idealističkim očekivanjima.Piše kratku prozu, romane, dečju literaturu i dramske tekstove. Autor je pet romana: Dvigalo (Lift), Sodba v imenu ljudstva (Presuda u ime naroda), Sredi pajkove mreže (Usred paukove mreže), Tihožitje z mrtvo babico (Mrtva priroda sa pokojnom bakom), Papir, kamen, škarje (Papir, kamen, makaze) i zbirke kratkih priča Vožnja s črnim kolesom (Vožnja crnim biciklom).
Povremeno objavljuje u raznim književnim časopisima, a više njegovih kratkih priča, humoresaka i priča za decu bilo je nagrađivano ili otkupljivano na različitim konkursima RTV Slovenija i emitovano na nacionalnom radiju. Roman Presuda u ime naroda bio je uvršćen među deset nominovanih romana za najbolji slovenački roman godine .
Tomo se u svojim tekstovima često bavi aktuelnim društveno-kritičkim temama, a nisu mu strani ni povremeni izleti u fantastiku. Živi i radi u Mariboru.
Šta bi se dogodilo kada bismo grupu ljudi zatvorili u mali prostor i osudili ih na koegzistenciju bez mogućnosti da pobegnu?
Viktor je krenuo rukom prema vratu i počeo da odvezuje kravatu i da otkopčava dugmiće. Pritom nije mogao da se načudi kako su mu prsti smotano neusklađeni. Konačno je uspeo i u trenutku je lakše disao. Tihi glasić u glavi počeo je da mu šapuće, prvo jedva čujno, plašljivo, a potom sve glasnije i zapovednički. Neka u zagrljaju tame pažljivo ispruži ruku, govorio je glas. Neka je ispruži prema flašici, pažljivo otvori, prinese ustima, napravi mali, jedva primetan gutljaj i opet je vrati na mesto. Neka tako uradi i neka se ništa ne plaši; ako bude postupio kako treba, niko ga neće primetiti. Nije ga iznenadio taj glas, dobro ga je poznavao, ako ništa drugo, bio je iznenađen što se javio tako kasno.
