Nova studija prof. dr Tihomira Petrovića, istoričara književnosti, pod nazivom „Siroti Srbi : (sirotinja u srpskoj književnosti)” objavljena je u izdanju Banatskog kulturnog centra.
Recenzenti knjige su prof. dr Snežana Šarančić Čutura, prof. dr Sanja Golijanin Elez i prof. dr Milivoje Mlađenović, dok je glavni i odgovorni urednik Radovan Vlahović.
Ova obimna studija sadrži sledeća veća poglavlja: Uvod, Život i rad, Književna sirotinja, Književno delo, Poezija običnog života ili borba za hleb, Želje i potrebe, Sirotinjstvo, Uzročnici, Implikacije, Pisci i dela, Poetika teskobe i tragike. Nakon toga slede poglavlja koja se bave konkretnim piscima: Đura Jakšić, Jakov Ignjatović, Milovan Glišić, Janko Veselinović, Laza Lazarević, Petar Kočić, Vojislav ilić, Aleksa Šantić, Borisav Stanković, Svetolik Ranković, Radoje Domanović, Simo Matavulj, Svetozar Ćorović, Ivo Ćipiko, Stevan Sremac, Ivo Andrić i Branko Ćopić. Nakon poglavlja Opoetizovana istina, sledi Završni pregled, Napomene, Literatura i Indeks imena.
O temi kojom se bavi, sam autor u knjizi kaže: „U nauci je uočeno siromaštvo zbog samog njegovog opštečovečanskog karaktera i, po svemu sudeći, ekonomske podvojenosti ljudi. Za znalstvo sa stanovišta filozofije lepote ono je diranje žice koja nemilo odjekuje, bavljenje neizazovnom i „mučnom estetikom“. Ozbiljna i žilava tema, kao što su ljubav, dobrota i mržnja, proučavano je parcijalno i više u misaonim celinama sa drugim istraživačkim predmetima; i čitaoci ne pokazuju naklonost prema društvenim nejednakostima, niskostima i osećanjima koja se vezuju za dehumanizovana kretanja. Kao da nad njom stoji prokletstvo.”
Autor prati razvoj teme siromaštva u odnosu na istorijske činjenica i o tome kaže: „Pesnička i istorijska istina se čudesno poklapaju. Poimence, budući naša književna povest praćena teškim događajima, elementarnom analizom otkrivamo neka njena sumorna poglavlja i „pustolinske razmake“ koji zjape čamotinjom sirotinjstva, a sve kao uzrok istinskog sirotinjstva.”
Petrović u knjizi o siromaštvu i siromasima u književnosti još piše: „Muči nasušni hleb. Ključ je u hlebu. Kusanje jevtinog jela i ponižavajuće socijalne nevolje ostavljaju telesne posledice, lome i unose strah, teraju čoveka da skoči u crnu rupu. Osuđen na najniže mesto u društvenom ustrojstvu, čega se užasavamo kao osakaćenja nesrećnim slučajem, siromah je u ogledalu naših pisaca čist u mnogom pogledu; kad da mu je pak sva briga da ne bude s praznim stomakom, dovođen je u vezu sa krivdom i omalovažavanjem. (…) Predmet apstraktnog razmišljanja i predstavljanja, nerazdvojni životni pratilac, siromaština je, što je na prvi pogled jasno, predmet umetničkog oblikovanja. Nepostojanje vedrine i radosti, mučno vučenje tovara i stradanje koje stvara osećanje odbojnosti i gorkog pesimizma, patetično rečeno, čega se čovek sklanja u stranu da bi pustio zadržane suze da slobodno teku, našli su svoje zagovornike i uobličitelje. Estetizovani u čitavoj skali umetničkih prizora, slika i misli, kao (stradalnička) poezija, oni izazivaju mučni doživljaj ali i estetsko zadovoljstvo.”
O autoru: Tihomir Petrović rođen je u Bošnjacu kod Leskovca 1949. godine. Studirao je i doktorirao na Univerzitetu u Beogradu. Profesor je književnosti na Pedagoškom fakultetu u Somboru, Univerziteta u Novom Sadu. Objavio je knjige: ”Ogledi i kritike iz književnosti i jezika”, „Velibor Gligorić o realizmu”, „Književni zapisi”, „Istorija srpske književnosti za decu”, „Književnost za decu – teorija”, „Retorika”, „Govori i kritike”, „Uvod u književnost” i dr. Član je Udruženja univerzitetskih profesora i naučnika Srbije, član Udruženja književnika Srbije, član Udruženja novinara Srbije. Nagrađivan je za svoj naučni rad.
