U najmanje jednom slučaju knjiga urugvajskog pisca Eduarda Galeana nekome je spasila život. Činilo se da ništa i niko ne može da pomogne Viktoru Kitanu. Pripadnici jedne kriminalne bande su 1997. godine oteli ovog meksičkog kongresmena i borca protiv korupcije, brutalno ga pretukli i pretili da će da ga ubiju.
Prema njegovim kasnijim rečima preživeo je zahvaljujući anegdotama o fudbalu koje im je pričao. Anegdotama iz istorije fudbala koje je pročitao u, tada novoj, Galeanovoj knjizi.
Nakon što su saslušali neobične i šarmantne priče o Peleu, Maradoni, Bekenbaueru i drugim čuvenim fudbalerima ubice su odlučile da poštede život Kitanu.
„Ti si dobar momak“, rekao mu je jedan otmičar.
U jednoj drugoj prilici Galeanova knjiga se pokazala kao kobna.
Ofucana kopija njegove knjige Otvorene vene Latinske Amerike (The Open Veins of Latin America), istorijska knjiga o eksplotaciji planete, pronađena je u rancu gerilca ubijenog u sukobu sa odredima smrti režima El Salvadora.
„Knjiga je bila smrtno ranjena“, prisećao se kasnije Galeano. „Metak je prošao kroz prednje korice i izašao kroz zadnje.“
I sam autor ovih knjiga imao je neobičan i uzbudljiv život koji je i sam nazivao „nadrealističkim kolažem“.
Poreklom je iz propale aristokratske porodice. Počeo je da radi kada je imao četrnaest godina, a sa dvadeset godina već je postao urednik nedeljnika Marč za koji su pisali Mario Vargas Ljosa i Mario Bendeti. Tokom vojnog udara novi urugvajski režim hapsi Galeana. Nakon što je pušten na slobodu seli se u Argentinu. Iz ove zemlje beži glavom bez obzira u Španiju jer se njegovo ime našlo na spisku odreda smrti koji je vladao za vreme krvave smene vlasti.
U Urugvaj se vraća tek nakon demokratizacije vlasti 1985. godine. Iako je objavio više od četrdeset knjiga koje su se, evo, dopadale kako političarima, tako i gerlicima, ipak nije bio u fokusu kritike poput ostalih književnih velikana Latinske Amerike.
Delimično je to zbog odabira žanra, odnosno, bolje je reći odsustva istog. Galeano je, umesto romane, mnogo više voleo da piše esejističku prozu i istorijski kroki.
U kasnijim radovima spojiće reportažu, istoriju, mitove, anegdote, svedočanstva i putopise i sve to zajedno smućkati u svoja dela. Jedna od takvih knjiga jeste i Naopačke – škola obrnutog sveta koju je nedavno u prevodu Dubravke Sužnjević objavila izdavačka kuća Službeni glasnik.
Knjiga je prvi put objavljena 1998. godine i u njoj se još uvek se osećaju glasovi tog doba kao što su Naomi Klajn ili Arundati Roj i čuju tada aktuelni narativi, ali se i najavljuju fenomeni u kojima danas živimo.
U ovoj neobično koncipiranoj knjizi, prožetoj anegdotama i sentencama, pa i duhovitim dosetkama, autor hirurški precizno analizira patnje onih koji su izostavljeni sa proslave ekonomskog progresa i bogatih trpeza novog doba.
Autor piše o milionima napuštene dece na ulicama latinoameričkih gradova, ženama i deci koja prodaju svoja tela kako bi preživeli i o desetinama hiljada osuđenih Afroamerikanaca i Hispanoamerikanaca koji se nalaze u privatnim zatvorima zbog posedovanja droge.
Prema njegovim rečima najveći zagađivači planete i oni koji krše ljudska prava nikada ne idu u zatvor niti bivaju kažnjeni zbog svojih nedela jer u svojim rukama drže ključeve globalne ekonomije.
Galeano opisuje svet u kome one zemlje koje, navodno, štite mir u Savetu bezbednosti, proizvode i prodaju najviše oružja, svet u kome najuglednije banke peru novac od droge i kriju najviše ukradenog novca i sredstava koje deponuju raznorazni diktatori. Svet u kome najuspešnije industrije prvo najefikasnije zagade planetu, a onda te iste kompanije najviše profitiraju u akciji spasavanja te iste životne sredine.
Naopačke svet.
Da stvar bude gora i sami bogataši i privilegovani su zarobljenici. U strahu od odmazde, otmice, pljačke ili ubistva ne smeju da izađu na ulicu. Zarobljeni u svojim vilama, luksuznim stanovima, uvek praćeni telohraniteljima i strahujući za svoje živote, oni su i sami utamničeni u svetu koji su sami kreirali.
Iako se fokusira na Latinsku Ameriku, Galeano koristi ono što mu je poznato iz tog političkog i društvenog okruženja, kako bi objasnio sveopštu, planetarnu, društvenu nepravdu i ustrojstvo naopačke sveta.
Piše: Milan Aranđelović
