Anu Frank, po svemu sudeći, nisu izdali sunarodnici, nego da su je nacisti slučajno pronašli.

Nova studija koju je objavio Muzej Ane Frank u Amsterdamu kaže da ne postoje jasni dokazi da je mesto skrivanja male Jevrejke i njene porodice neko odao Nemcima, nakon čega su uhapšeni i deportovani.

Ronald Leopold, izvršni direktor Muzeja Ane Frank kaže da novo istraživanje “ukazuje da treba razmotriti i druge scenarije”.

Jedna moguća teorija je da je racija 4. avgusta 1944. dovela do Aninog hapšenja i da je bila deo istrage o ilegalnom radu ili falsifikovanim kuponima za sledovanja u kući pored kanala gde se sa roditeljima i drugim Jevrejima skrivala nešto više od dve godine.

Ona je za to vreme vodila dnevnik koji je posle rata objavljen i postao svetski priznat simbol žrtava Holokausta.

Umrla je u koncentracionom logoru Bergen-Belzen u 15. godini i to neposredno pre nego što su ga Saveznici oslobodili.

Novo istraživanje ukazuje da su dvojica muškaraca koji su radili na zgradi pored Prinsengraht kanala bili uključeni u falsifikovanje bonova za sledovanja. Uhapšeni su početkom 1944. i kasnije pušteni, a ta hapšenja se pominju i u Aninom dnevniku.

Takva hapšenja prijavljena su istražnom organu sa sedištem u Hagu čiji izveštaj pokazuje da su Jevreji koji su se skrivali slučajno pronađeni.

Druga mogućnost koju izveštaj otvara je da je racija bila deo istrage o ilegalnim radnim mestima koja bi sprečila naciste da Jevreje odvode na prinudni rad u logore.

“Radnici kompanije u kojoj su ljudi ilegalno radili i dva predstavnika prodaje uhapšeni su zbog umešanosti u malverzacije sa kuponima za sledovanja, što je očigledno privuklo pažnju vlasti”, kaže izveštaj.

“Naravno, mogućnost izdaje nije potpuno isključena, ali je jasno da još nismo došli do istine o tom sudbonosnom letnjem danu 1944.”

Izvor: B92

Comments

comments

Related Posts