Nova epizoda stripa Dilan Dog pod nazivom Gori, veštice… gori! vodi nas u maleni grad, gotovo selo, u okolini Londona. Grinhejven, smešten na blagim padinama brdašceta okruženog pustarom, nekada je bio utočište za sve one za koje u Londonu, iz ovih ili onih razloga, nije bilo mesta. Svi progonjeni disidenti, jeretici, umetnici, čak i Hugenoti koji su u 17. veku izbegli iz Francuske našli su utočište u ovom mestu. A zašto ne i veštice? 
Dovoljno je bilo da se drže samo jednog pravila koje glasi da svoje čini ne smeju upotrebiti da bi nekome naneli zlo da bi čak i za njih bilo mesta u Grinhejvenu, čiji stari naziv Vičhejven upravo i svedoči o njegovim stanovnicima i stanovnicama koji su se bavili magijom. O drevnom prisustvu veštica ne upućuje samo stari naziv, već i spomenik u samom centru na Trgu lomače. Spomenik prikazuje zlu vešticu Hejzel koja gori na lomači. Svi u selu znaju za priču o ovoj veštici koja se, umirući u plamenu, zaklela na osvetu. Neki kažu da i dan-danas čuju njene očajničke urlike.
Strip počinje sovinim letom nad Grinhejvenom i njenim sletom na zlokobni spomenik. Iznenada, veštičije oči na spomeniku zacakle, a taj sjaj se pojavi i u sovinim očima.
Kao što je i uobičajeno u stripovima o vešticama čini se da je kletva probuđena kada stanovnici ovog mirnog grada počinju da umiru pod veoma uobičajenim okolnostima. Znate već kakve su uobičajene okolnosti kada imamo posla sa veštičijim vradžbinama. 
Neko nastrada od otrova crne mambe, tako uobičajene za britansko podneblje, neko drugi, pak, strada tako što ga raskomadaju prilično nervozni krokodili, a i lutke iz izloga prodavnice odeće ožive i imaju veoma velike zube i surove namere…
Dilan Dog, na poziv lokalnog sveštenika oca Maršaka, dolazi da istraži o čemu se tu zapravo radi. Izgleda da u ovom negostoljubivom selu niko nije spreman da pomogne prestoničkom detektivu u njegovoj nameri da dođe do istine. Svako je sumnjiv, previše lepih devojaka kruži oko našeg junaka, svaka sa nekom svojom (veštičijom?) agendom… Tu je i prava lokalna veštica, antipatična stara Greti, zatim simpatična seoska rulja koja se upravo okuplja i pali baklje u nameri da se obračunaju sa ovim matorim davežom, lokalna palata u kojoj se dosađuje tatina i mamina lepa princeza sa tetovažom zvezde na obrazu… I sve se to odigrava dok naš junak pokušava da dokuči ono o čemu detektivi brigu vode, a to je odgovor na pitanje ko je zapravo tajanstveni ubica… ili više njih.
Epizoda Gori, veštice… gori! direktno je inspirisana filmom Burn, witch, burn iz 1962. godine od koga je besramno pozajmila i naslov, dok je za atmosferu bila zadužena serija Twin Piks. Scenario je napisao Pepe de Nardo koji se sa ovom epizodom i oprašta od pisanja za redovne brojeve jer za njega u Rekionijevom novom timu za novog Dilana nema mesta. Nakon čitanja ove epizode videćete da je ova odluka novog urednika sasvim opravdana.
Ovo je jedina stvar po kojoj je strip Gori, veštice… gori! i značajan. U pitanju je poslednja epizoda pre nego što ćemo od narednog broja upoznati novog Dilana. Roberto Rekioni, kao novi urednik starog stripa, najavio je neke izmene u ovom kultnom serijalu koji je pre trideset godina stvorio Ticijano Sklavi. Između ostalih noviteta, umesto Doktora Ksabaraksa, možemo očekivati novog glavnog neprijatelja Džona Gousta. Inspektor Blok konačno ide u penziju, Dilan nabavlja kompjuter (o kome će se starati dobri, stari Gručo)… Dok se sve ovo ne dogodi, nama preostaje da sagorimo preostalo vreme čitajući strip Gori, veštice… gori!
Piše: Milan Aranđelović
