Jeste li nekada igrali pesničke žmurke? A stihovane pazle ili rimovane domine? Ili bar rešavali rimovane lavirinte, takozvane rimorinte, ili vežbali memoriju kroz stihove? Ne? Niste? Niste?!
Naravno da niste kad dosad tako nešto i nije postojalo!
U izdanju Kreativnog centra objavljena je nova knjiga autorke Dragane Mladenović koja nosi zanimljiv naslov Tri, četiri, sad! i namenjena je predškolcima i mlađim osnovcima. Već sam podnaslov Hajde da se poezigramo! poziva čitaoce u neobičnu i zabavnu avanturu. Na duhovit način, oneobičavajući obično, spajajući ponekad nespojivo i stvarajući tako različite mentalne izazove, Dragana Mladenović se poigrava rečima, značenjima i smislom. Ona u tome očigledno i sama uživa i dobro se zabavlja pokazujući ujedno najmlađima da i jezik može biti neiscrpan izvor igre.
Prema objašnjenu Dragane Mladenović, saznajemo da kovanica poezigra predstavlja kombinaciju dve reči: poezija + igra = poezigra. Otuda nas u knjizi očekuju igre osmišljenje kroz stihove, odnosno deset poezigara koje nisu ni previše lake, ni previše teške, taman po meri, kako kaže autorka.
- Vaša nova zbirka pesama Tri, četiri, sad! ima veoma zanimljivu formu. O čemu je reč?
Tri, četiri, sad! je malo drugačija knjiga u odnosu na klasične zbirke pesama za decu. Najlakše mi je da je objasnim i opišem kao prevod mozgalica, odnosno društvenih i drugih dečjih igara, u poeziju. Naime, reč je o zbirci poezigara, pesama koje u svojoj biti sadrže igru. Tako su najmlađi, a rekla bih i mnogo stariji čitaoci, pozvani da rešavaju pesničke žmurke, rimovane lavirinte, da ređaju stihovane domine i pazle, da otkrivaju zagonetne ličnosti.
- Koliko su deca otvorena za ovakve netradicionalne pesničke forme i stihove koji sadrže jezičke igre, svojevrsne zagonetke, lavirinte, pa zahtevaju od čitalaca posebno angažovanje?
Savremena deca su okružena brzim i raznovrsnim sadržajima koji su im, bukvalno, nadohvat ruke. Krenula sam od pitanja kakva treba da bude književnost za decu da bi mogla da parira svim tim aktivnostima. Uz to, razmišljala sam kako promeniti odnos čitalaca prema tekstu tako da od pasivnog postane što aktivniji. Iskustva sa zbirkom Dar-mar su pokazala da deca uživaju da budu pitana, da rešavaju zadatke i pokažu koliko su pametna, brza i vešta. Knjiga Tri, četiri, sad! još je izazovnija pošto od mališana sve vreme traži budnost i pažnju, bilo da treba da upamte ko se gde sakrio, da uoče koji predmet iz pesme nedostaje u drugoj sličnoj pesmi ili da otkriju skrivenu reč, pronađu put do škole i slično.
- Šta su bili najveći izazovi, a u čemu ste najviše uživali radeći na ovoj zbirci?
Uživala sam u svakom trenutku njenog pisanja. Posebno mi je bio zanimljiv proces građenja mosta između realne igre, sa unapred određenim pravilima, i poezije. U nekim momentima su nastajale pesme za koje sam imala samo izvesnu predstavu kako bi se mogle igrati. Na primer, nisam bila sasvim sigurna kako poređati pesničke domine, tzv. dominovine, ili kako u vizuelnom smislu rešiti pesmu u kojoj se zapravo nalaze dve pesme, sa dve rime, dva raspoloženja, dva stila itd. A onda je rukopis otišao u ruke urednice Kreativnog centra Anđelke Ružić i sjajnog ilustratora Borisa Kuzmanovića i sve je došlo na svoje mesto.
- Ovo je vaša druga saradnja s ilustratorom Borisom Kuzmanovićem. Po čemu se ilustracije u ovoj knjizi razlikuju od onih u zbirci Dar-mar?
Znajući šta je učinio sa zbirkom Dar-mar, bila sam sigurna da je Boris Kuzmanović jedini ilustrator koji će na pravi način odgovoriti na sve izazove novog rukopisa. Kao i kod prve zbirke, tako mi je i prilikom saradnje na zbirci Tri, četiri, sad! izgledalo da Borisa takva poezija jako inspiriše, da ga zadatak pred kojim se nalazi zaokuplja kao što se to meni događa dok pišem. Otuda je, zahvaljujući Borisu, cela stvar podignuta za još jedan nivo: smešno postaje smešnije, ludo – luđe, a zabavno – zabavnije.
- Ove godine Kreativni centar je objavio dve vaše zbirke poezije – Tri, četiri, sad! i Kad stvari poljude, zatim slikovnicu Srce od oblaka i roman za čitaoce početnike Gospodin Oliver. Pisma iz Šume zelene. Kakve su reakcije čitalaca?
Prema reakcijama koje stižu do mene, deca baš vole gospodina Olivera. Tako je bilo sa prvom, isto sa drugom knjigom, a nastavilo se i sa Pismima iz Šume zelene. Mlađa deca već znaju da recituju pesme iz zbirke Kad stvari poljude, dok je Srce od oblaka jedna divna spona i povod za kvalitetan razgovor između roditelja i dece.
Razgovarao: Tim Kreativnog centra
