Nije sigurno da li se za Zorana Ćirića, poznatog i kao Magični Ćira, može reći da je srpski autor iz Niša ili niški autor iz Srbije. Ćirićev rodni grad, svojim specifičnim južnjačkim duhom i dinamikom, prožima sva njegova dela. Prožimanje je takvo da se širi i van stranica proze, tako da je jednini džez festival u Nišu nazvan po Ćirićevoj zbirci pripovedaka Nišvil, jedna lokalna radio stanica je takođe sebi dala ovaj naziv, a pre nekoliko godina je i naš proslavljeni džez trubač Stjepko Gut u Americi snimio album koji je nazvao – Nišvil.
Svojevremeno je Bogdan Tirnanić napisao “Kada kažem Magični piše svetsku prozu onda to mora biti vrednosna kategorija, ali i njegovo duhovno uporište, ne Niš kontra centra, nego Niš kao centar, kao svet, kao zaokružen univerzum koji nije ni dobar ni loš nego je samo takav kakav jeste jer drugog i nema”.
Ćirić je do sada objavio više od dvadeset knjiga različitih žanrova, dobio je brojne nagrade među kojima su Branko Radičević, nagrada fonda Borislav Pekić, nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu, ali je široj javnosti na sebe skrenuo pažnju tek kada je za roman Hobo dobio NIN-ovu nagradu za roman godine.
Njegova dela prevođena su na engleski, italijanski, mađarski, nemački, poljski, slovenački, bugarski, makedonski, španski, švedski…
Pisao je kolumne za Ritam, Danas, NIN, Plejboj. Autor je kultnih emisija Magični Geto i Ponoćni Portir na radiju Belami, a na istoimenoj televiziji je imao i svoj talk show. Bio je i odgovorni urednik KPGT radija. Na Drugom programu Radio Beograda emitovane su radio drame snimljene na osnovi njegovih priča, a pozorišna produkcija SKC-a dramatizovale je jednu njegovu priču i uključila je u predstavu Beogradske priče, drugi deo.
Nedavno je izdavačka kuća Službeni glasnik u okviru svoje kolekcije Glasovi objavila zbirku Ćirićevih priča Crni vinil bela tišina. U pitanju su priča različite tematike, od porodičnih drama, preko priča o rok legendama, ljubavnih priča, noir trileri…
Priča Nema majke bez oca i sina govori o majci, ženi (ali ne i kraljici) koja traći život. Priča se fokusira i na to koliko i mi sami širimo i prenosimo svoju ličnu nesreću i nezadovoljstvo na druge isto koliko je oni prenose na nas.
„Naprosto, sve ju je zaobišlo. Posao, karijera, ljubav, život sačuvan u kutijici sa jeftinom bižuterijom, breskvin cvet u zimogrozno proleće, svetlucanje slomljenog stakla kraj staze, tihi zov daljina gde se ne vidi ono što se ostavlja.“
Nakon očeve smrti, u priči Ljubav ruši sve što pokreće sinovi i majka napuštaju dom u kome su do tada živeli. Međutim, prošlost ne želi da ih tako lako pusti već da ih poguta i uništi.
O prenošenju loših osećanja (i ludila) među članovima porodice govori i priča Ono što vidiš je ono što se krije od tebe. U ovoj priči sina, koji je zbog majčinog ludila u detinjstvu bio odvojen od nje, sada posećuje njena astralna projekcija.
„Život se, izgleda, nastavlja, ali bitka za njega još nije dobijena.“
Sestrica želi da se zaljublji. U međuvremenu, svoj besmislen život sa suprugom i dvogodišnjom ćerkom, pokušava da ispuni smislom slušajući besmislenu noćnu emisiju na radiju. Da li ova emisija u kojoj Čovek-odgovor odgovara na glupa pitanja slušalaca nosi odgovor i na njeno životno pitanje otkrijte u priči Ima tu nešto.
„Tuga je njen kapital. Nevoljeni ljudi su njeno iskustvo. Neuzvraćena ljubav je njen greh.“
U pismima koje majka šalje svom sinu Ediju Hintonu (jednom od Ćirićevih muzičkih idola) otkrivamo mračno poreklo depresije i mentalnih poremećaja koje je ovaj pevač i kompozitor iz Alabame „lečio“ drogama i alkoholom. Na ovu priču Sve o tvojoj majci nadovezuje se i priča Montaža u akciji i reakciji gde jedan od Magičnih Ćira, u pismu uredniku u kome odgovara nezadovoljnoj čitateljki, dalje tumači Ćirićevu prethodnu priču.
„Ove stranice su moje jedino bekstvo. Barem one beže.“
Sa ovim pričama povezana je i Ekstremno neutralisana opasnost u kojoj još jedan soul vojnik Artur Aleksander govori o ludilu, a sve povodom smrti Edija Hintona.
„Ima li jadnijeg poraza od toga da se osećaš kao božićni poklon koji nikada nije nađen, nikad otvoren.“
Dosije „Crnjanski“ je priča o agentima UDB-e koji sastavljaju dosije Miloša Crnjanskog na jedan veoma poetski način i u duhu njegovih dela.
„Sve čemu se nadam je trenutak racionalnog razmišljanja i jedan mali podstrek na akciju pre nego što budem zapao u veliko turobno ludilo, poveren brizi svoje sopstvene izanđale biologije.“
Noir priča Teško je pronaći mrtvog čoveka dešava se nakon Petog balkanskog rata. Ratni veterani, Sotir i Jordan, upadaju u leglo narko mafije. I naravno da se situacija otrgla kontroli.
Ćirić je napisao i kontroverznu biografiju Ive Andrića. Pokojni nobelovac nije zadovoljan, te poziva Ćirića u svoju salonsku pećinu kako bi prodiskutovali o knjizi. Tok razgovora možete pročitati u priči Kad sveci marširaju.
„Ah, ta literatura“, prvi put je uzdahnuo, tako da su i zidovi mogli da ga čuju. „Ona uvek sve pokvari. Valjda zato i opstaje. Uvek će neko poželeti da vidi rđu ispod zakopanog blaga.“
Veterani „poslednjeg balkanskog rata“ posećuju gazda Mladenovu kafanu koja se nekada zvala Dim na vodi, a sada Bajazit. Čini se da niej samo naziv objekta promenjen nego i vreme. Veterani to odbijaju da prihvate, a problem će nastati kada od muzike zatraže pesmu koja nije u skladu sa Zakonom o estradi. Kako se sve završilo otkrijte u priči Sve je bilo muzika.
„Uvek je živima bilo teže“, zagudi Kerko. „I u ratu i u miru. A kamoli kad se zatekneš u stanju primirja.“
U priči Sve je dobro jer je život težak pratimo početke izvesnog Zorana Ćirića. Ovaj veoma ranoj ostaje sam u životu, ne zna šta želi da radi, ali je siguran da ne želi posao od devet do pet. Ćirić prvo postaje muzikant, onda se udružuje sa dvojicom ništarija, da bi se na kraju pronašao kao pisac.
„Zato moraš da ostaneš pri nečemu kad ga osetiš. Slediš ga do kraja. Čini se izvestan napor, traje borba, nerazumno mnogo rada se ulaže, i to je ono što doprinosi da život teče dalje. Moraš to da prihvatiš, dobro s lošim. Sve je to deo onoga što si ti, deo tvoje borbe.“
U priči Rekvijem za malu noćnu muziku žurku sredovečnih muškaraca prekida dolazak njihovog ortaka Magičnog Ćire. Magični je u problemu. Naime, Komisija za istorijski pomirenje pri Kancelariji Evropske unije u Srbiji je naručila od Magičnog priču o Gavrilu Principu. Magični je honorar uzeo, potrošio, da ne kažemo propio, a priču ne može da napiše. Eto teme za pijanu noć.
U priči Pokušaj bez boga u naslovu saznajemo kako je to biti zarobljen u… hm… dečijem… hm… crtežu.
„Nije mali broj onih koji drugima pokušavaju da objasne svoje ludilo, duboko verujući da je ono različito od bilo čije šašave ambicije da se bude primećen i saslušan dok traju roštiljanje i ostali plesovi.“
Majka je u svom ludilu umislila da ju je predsednik Srbije Mališa Miloš zamolio da zabavlja narod pesmama Tome Zdravkovića. Ispostaviće se da ovim pesmama ona, zapravo, rastužuje narod, te su je obuzdali tako što su je smestili u instituciju za ovakve namene. Tamo je posećuju i suprug i sin. Evo lepe prilike da se, u okviru priče Kad svi odu, beskrajni boks meč između oca i sina nastavi.
U priči Izveštaj nadilazimo odnos između sina i oca (na samrti) već se usredsređujemo na odnos svekra i snaje koja ga u tim poslednjim danima neguje.
Raznovrsne po tematici i žanru Ćirićeve priče se bave porodičnim, političkim i životnim odnosima, stanjima i fazama. Odnosi između roditelja i dece, ali i ostalih članova porodice, su često u fokusu priča. Junaci tragaju za bilo kakvim smislom postojanja u besmislu u kome su se, ne tražeći, obreli. Mnogi hodaju na ivici ludila, a neku su tu granicu i prešli.
Posle čitanja ovih priča, možda ćete biti malo pometeni i zaneseni, ali će vam srce biti na mestu na kome ste oduvek želeli da bude.
Piše: Milan Aranđelović
