U okviru Salona savremene primenjene umetnosti Muzeja primenjene umetnosti, u saradnji sa izdavačkom kućom Kreativni centar biće organizovana retrospektivna izložba ilustracija Dobrosava Boba Živkovića. Na izložbi će biti prikazano više od pet stotina radova koje je Bob Živković izveo tokom proteklih trideset sedam godina stvaralaštva. Izložbu prate knjiga Basna o Bobu spisateljice Jasminke Petrović, koju je ilustrovao Bob Živković, u izdanju Muzeja primenjene umetnosti, i monografija pod nazivom Dobrosav Bob Živković, u izdanju Kreativnog centra. Izložba će trajati od 2. do 23. oktobra, a otvaranje je 2. oktobra u 19 časova.
Pokušali smo da u razgovoru sa Bobom Živkovićem saznamo nešto više o ovom događaju
- Na izložbi će biti prikazano više od pet stotina radova koje je ste nacrtali tokom proteklih trideset i sedam godina stvaralaštva. Šta NEĆEMO videti na izložbi?
Na izložbi nećemo videti tri rada koje je neko jednom davno probao da kupi na jednoj izložbi, a kad sam rekao da ne prodajem svoje crteže on ih je ukrao. Nećemo videti desetak radova koje sam poklonio najdražim ljudima i nećemo videti oko nekoliko hiljada radova za koje nije bilo mesta u muzeju. Ono “retrospektivna” je bila slatka ideja, ali ljudi nisu znali da ja nemam život i da nisam normalan koliko crtam. Ono što je na izložbi je presek, izbor meni dragih crteža.
- Sa druge strane, šta je to što će posebno biti prikazano na ovoj izložbi? Da li će biti nekih stvari na koje bismo posebno trebali da obratimo pažnju?
Biće Tolkin, Stilosovo izdanje, sve tri korice i Mapa, biće Knjige krvi od kojih (zbog čudnih puteva Gospodnjih) su samo dve skenirane i poznate na netu. Sada su sve na okupu, biće korice Znaka sagite i Monolita koje niko nije video bar trideset godina.
- Znam da su Vam svi crteži kao deca, ali među tim buljukom od pet stotina dece koji Vam je omiljeni sinak ili ćera? Da li postoje takvi crteži?
Serija za Save the children organizaciju Oglas za detinjstvo u kojoj su Možda se mrak plaši tebe, Matematika i Malo je mnogo važno Ane Vehauc…
- Tokom trajanja izložbe biće organizovane radionice za decu, učenike srednjih umetničkih škola i studente. Da li će posle tih radionica polaznici crtati isto kao Bob ili će crtati kao Višnja, Goran, Dejan, Nataša, Emina ili kako se već budu zvali polaznici ovih radionica?
Uh… Sigurno im neću pokazivati kako da crtaju. Bar zbog toga što smatram totalnim apsurdom da se umetnost može porediti ili ocenjivati. Nema dobre i loše slike, nema pravog načina da se nešto nacrta koji bih ja mogao da im otkrijem.
Ali ja imam trideset i sedam godina iskustva, nema ko me nije prevario, nema gde se nisam sam zeznuo, nema gluposti koju nisam uradio, rupe u koju nisam ugazio. Probaću da im prenesem ta iskustva da ne moraju i oni da nadrljaju, da ih upozorim sta je važno, a šta da ignorišu.
- Na izložbi će premijerno biti predstavljen i projekat virtuelne realnosti zasnovan na Vašim ilustracijama. Da li ste, kada ste počinjali da crtate, mogli da zamislite da će jednog lepog dana, još za Vašeg života, ljudi biti u prilici da bukvalno urone u Vaš nacrtani svet?
Volim nove tehnologije i živ nisam šta su to ljudi napravili. Otkrićemo zajedno. Ja znam u koje svoje slike neću da ulazim.
Razgovarao: Milan Aranđelović
