“Aristotel i Dante uranjaju u vode sveta” je manje nastavak, a više dodatak za ljubitelje prve knjige. Bonus za one koji žele da saznaju malo više o okruženju junaka kao i o onome šta se dešavalo posle.
Kada je bila objavljena Aristotel i Dante otkrivaju tajne univerzuma dobila je toliko nagrada i priznanja da su njihove oznake jedva mogle da se smeste na korice knjige. U pitanju su bile nagrade Lambada koja se dodeljuje delima koja se bave LGBT temama, Stounvol za izuzetne zasluge, zatim nagrade Amelija Elizabet Valden i Majkl L. Princ za omladinsku literaturu kao i Pura Belpre nagrada za portretisanje latino dece i omladine u književnosti.
Smeštena u El Paso u Teksasu druge polovine osamdesetih godina prošlog veka radnja romana priča sagu o dvojici tinejdžera Aristotelu Ariju Mendozi i Danteu Kintani. Naizgled sasvim različiti, iz različitih porodica i društvenih slojeva oni ipak dele jednu zajedničku stvar. Oni ulaze u svet odraslih, rastrzani između različitih identiteta. Nikada neće biti dovoljno Amerikanci, ali istovremeno nisu ni Meksikanci. Njihov intelekt i emotivna inteligencija ih odvajaju od sirovog okruženja u kome žive, ali društvo se trudi da ih zadrži na dnu. I još počinju da shvataju da su gej.
Knjiga Aristotel i Dante otkrivaju tajne univerzuma je bila slatka, setna i romantična priča o prijateljstvu, porodici, ljubavi, podršci, mržnji, nasilju i, pre svega, pronalaženju sebe u ovom strašnom i velikom svetu. U pitanju je bila, zaista sjajno napisana, tinejdžerska priča o odrastanju i ne čudi što je sve one koji su je pročitali oduševila i postala, ne samo književni hit, već i fenomen. Knjiga koja ne bi trebalo da bude samo lektira za decu već bi morala da bude i lektira za odrasle. Lektira iz koje učitelji, nastavnici i roditelji mogu da nauče o tajnama mladih univerzuma.
Zbog njenog velikog uspeha, na osnovu ove knjige snimljen je i istoimeni film koji je srpska publika premijerno mogla da pogleda na prošlogodišnjem Merlinka festivalu.
Nedavno je objavljen i nastavak ove uspešne knjige koju je, kao i prethodnu, u Srbiji objavila izdavačka kuća Publikum praktikum, ovaj put u prevodu Jelene Radojičić.
Roman Aristotel o Dante uranjaju u vode sveta nastavlja tačno tamo gde je priča stala u prvoj knjizi. Aristotel i Dante su dvojica sedamnaestogodišnjaka koji su u vezi i koji se suočavaju sa novim izazovima koje ona donosi. Druga polovina osamdesetih je i dalje veoma homofobična, a epidemija HIV-a koja upravo desetkuje gej populaciju ne čini situaciju ništa boljom.
Uz podršku porodice koju oba momka imaju, sada sledi njihovo suočavanje sa svetom i, kao i uvek u takvim situacijama, sa samim sobom.
Iako zajedno, zaljubljeni bez ikakve zadrške, još uvek postoje stvari koje kao da se ne usuđuju da jedno drugome izgovore jer se boje da će pokvariti ono što su već postigli.
Tu su, takođe, novi prijatelji, rođaci, kao i izazovi koje pred njih postavljaju škola, drugi učenici, odnos prema nastavnicima, ali i suočavanje sa perspektivom njihovog odnosa u budućnosti.
Svako ima svoje snove, koje valja pomiriti i uskladiti sa potrebama i žudnjama onog drugog kako bi se sve nastavilo željenim tokom.
Više dodatak za one koji bi želeli da se još malo druže sa preslatkim junacima, nego nastavak romana, Aristotel i Dante uranjaju u vode sveta pati od manjka fokusa. Gotovo prvih dve stotine stranica autor luta bez nekog jasnog cilja, a kada se konačno desi značajan događaj, autor kao da počinje da žuri i pretrčava preko toga.
Čini se i da postoji nedoslednost između naslovnih junaka. Ako su razlike između Aristotela u prvoj i drugoj knjizi i manje primetne, kada je u pitanju Dante ovo postaje očigledno. Dok je u prvoj knjizi Dante prikazan kao uravnotežen lik, u drugoj knjizi se ponaša kao sebično derište koje histeriše.
Aristotel je u drugom romanu dobio mnogo više mesta, dok je Dante, iako se njegovo ime nalazi u naslovu, tek jedan epizodista.
Sporedni likovi koje autor vešto uvodi su veoma interesantni, ali ne dobijaju dovoljno prostora. Oni zaslužuju sopstvene priče i prava je šteta što je autor propustio priliku da je u nastavku ispriča.
Iako je originalna ideja bila da prva knjiga bude i poslednja i sasvim zaokružena priča, Saenz je, nezadovoljan načinom kako je ispričao priču u prvoj knjizi, odlučio da napiše nastavak. Čini se da ovaj nastavak sadrži ono što je izostalo iz prve knjige, ali to nije dobro po ovu drugu priču.
Previše monologa, izveštačenog govora, suviše plakanja, svi junaci neprekidno plaču što se nikada ne događa u realnom životu, pojavljuju se likovi koji se iznenada gube… Kao da je ljubav autora prema junacima i celoj priči bila tolika da je gubio fokus i ostajući preplavljen sopstvenim emocijama nije mogao da vodi radnju na pravi način.
Aristotel i Dante uranjaju u vode sveta je manje nastavak, a više dodatak za ljubitelje prve knjige. Bonus za one koji žele da saznaju malo više o okruženju junaka kao i o onome šta se dešavalo posle.
Prva knjiga, na bis.
Piše: Milan Aranđelović
Izvor: Optimist
