Mario Vargas Ljosa obožava Danila Kiša i pročitao je sva njegova dela koja je mogao da nađe na španskom jeziku.
On od juče gostuje u Beogradu, a danas je održao konferenciju za štampu na kojoj je rekao da je Jugoslavija imala veliki uticaj na Latinsku Ameriku.
“Književnost menja svet, a dobra književnost obogaćuje živote čitalaca, utiče na njihov način razmišljanja i delovanja”, rekao je on. Peruanski nobelovac je u prepunom Institutu Servantes sa mnogo šarma razgovarao sa novinarima o književnosti, globalizaciji, politici, nacionalizmu u Evropi, muzici…
“Mada veoma cenim Pintera kao pisca, ne slažem se sa njegovim stavom da pisci treba aktivno da rade na menjanju sveta. Dobra književnost menja svet, obogaćuje, otvara nove vidike, pruža nova iskustva čitaocima i na taj način doprinosi promenama”, odgovorio je Ljosa na pitanje da li pisci treba angažovanije da rade na menjanju sveta.
Iako se kandidovao za predsednika Perua, Ljosa sebe ne smatra političarem već piscem – što je profesija kojom bi se, da može da počne iznova, opet bavio. Njegovi memoari “Riba u vodi” su zapravo samo priča o njegovom trogodišnjem političkom iskustvu koje ga je, kaže, obogatilo, ali mu nije prijalo.
Osvrnuvši se na trenutnu političku situaciju u Latinskoj Americi, autor “Avantura nevaljale devojčice”, “Razgovora u Katedrali”, “Keltovog sna”, kaže da je situacija sada bolja nego ranije, da vojne diktature i komunizam, koji su gušili kulturu, polako nestaju i da dolazi do promene nabolje, o čemu i piše u romanu “Diskretni heroj”.
Na pitanje da li je svet pred trećim svetskim ratom, Vargas Ljosa uz osmeh kaže da ne misli da je situacija toliko katastrofična, ali da se treba boriti protiv radikalnog islamizma, ali i protiv nacionalizma koji cveta u Evropi i koji podriva i najplemenitije poduhvate poput stvaranja ujedinjene Evrope.
Pisac koji je čitan u celom svetu, dobitnik brojnih međunarodnih književnih priznanja – sinoćnja nagrada Prozefesta “Milovan Vidaković” koja mu je uručena u Novom Sadu je 200. u karijeri – Vargas Ljosa smatra i da je globalizacija nešto najbolje što se svetu dogodilo.
“Zahvaljujući globalizaciji siromašni krajevi sveta se razvijaju, rastu. Oni koji se protive globalizaciji su anahroni i da je do njih, mi ne bismo ni izašli iz pećine”, rekao je on izazvavši buran aplauz okupljenih.
Književnik (79) koji se tokom svoje karijere dotakao raznih tema trenutno radi na romanu “Pet uglova” o istoimenoj četvrti koja je u doba kolonija bila kulturni centar, stecište umetnika, tu su se rodili brojni kompozitori, svirala se i slušala kreolska muzika, a kaže da ima mnogo toga o čemu bi želeo da piše, ali da nema vremena.
Na pitanje da li je čitao kolegu nobelovca Ivu Andrića i druge srpske književnike, Vargas Ljosa je rekao da je čitao Andrića i da mu je “Na Drini ćuprija” ostala u sećanju, a da je, dok je bio u Parizu, otkrio Danila Kiša i pročitao čitav njegov opus.
“Nadam se da ću posle ove posete otkriti brojne vaše pisce”, rekao je on.
Jedan od najvećih savremenih svetskih pisaca juče je doputovao u kratku posetu Srbiji i sinoć je u prepunoj sali Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu pred publikom od oko 1.400 ljudi – za koju je rekao da je druga najveća skupina pred kojom je govorio posle one u Peruu kada je dobio Nobelovu nagradu za književnost – govorio o književnosti, svom detinjstvu, pozorištu (autor je i više dramskih dela), svetu…
Za večeras je u knjižari Delfi SKC planirano da pisac sat i po potpisuje svoje knjige i druži se sa čitaocima, a ako se može suditi po interesovanju novinara i snimatelja koji su na današnju konferenciju u Servantesu došli sa kamarama knjiga za potpisivanje, navala će biti ogromna.
