Nije lako biti Patrik Bejtmen. Osuđen da najlepše godine života provede u groznim osamdesetim. Bilo je to strašno doba Reganovog režima kada su ljudi poput Bejtmena, spekulacijama na berzi ili bankarskim poslovanjem, bili prinuđeni da zarađuju milione. Doba u kome su se neuspeh, HIV i Slobodan Milošević dešavali nekome drugom.

Glavni junak romana Američki psiho Breta Istona Elisa je Patrik Bejtman. U pitanju je jedan uspešan mladi poslovni čovek koji se među ajkulama sa Volstrita bori za svoje mesto pod surovim kapitalističkim režimom koji je vladao tokom osamdesetih godina minulog veka. Iako potiče iz ugledne i izuzetno imućne porodice Bejtmen ne želi da zavisi od roditelja već sa svojih deset prstiju, krvavim radom, zarađuje koricu hleba. I malo kavijara na njoj. I šampanjca da sve zalije. I kokaina. A da ne bi išao go i bos Bejtmen je primoran da nosi brendirane krpice. Kako bi bio privlačan samom sebi Bejtmen sate i dane provodi mučeći se u teretani gde u znoju lica svoga gradi karijeru čoveka sa trbušnjacima. Iz istih razloga mora da pazi na ishranu jer svaka suvišna kalorija može da uništi imidž koji stvara među kolegama i prijateljima.

Nije lako biti Patrik Bejtmen. Osuđen da najlepše godine života provede u groznim osamdesetim. Bilo je to strašno doba Reganovog režima kada su ljudi poput Bejtmena, spekulacijama na berzi ili bankarskim poslovanjem, bili prinuđeni da zarađuju milione. Doba u kome su se neuspeh, HIV i Slobodan Milošević dešavali nekome drugom.

Bejtmen se druži samo sa sebi sličnima. Mladi i uspešni japiji, posećuju iste restorane, jedu istu klopu, piju istu vodu, šmrču isti kokain, nose istu brendiranu garderobu i čini se da ih ništa ne razlikuje. Čak se i oni međusobno ne prepoznaju tako da se dešava da mešaju imena jedni drugima.

Jedini koji se pomalo izdvajaju od mase istih jesu Patrik Bejtmen i Donald Tramp. Tramp zato što je uspešniji i bogatiji od ostalih, a Bejtmen zato što slobodno vreme provodi mučeći i ubijajući ljude i životinje.

Nije, kako se na prvi pogled čini, u pitanju još jedan bezosećajni sociopata već nežan momak koji samo želi da ga neko primeti, zaista sasluša i voli. Bejtmen, ne Tramp.

Čak i kada u razgovorima sa najboljim prijateljima ili verenicom pomene kako ubija ljude njegove reči ostaju neprimećene. Svako sluša samo sebe i Bejtmemovo javno priznanje zločina ostaje i dalje u domenu tajne ili, eventualno, šale.

Kada je, posle dosta perepetija zbog promene izdavača, konačno objavljen roman Američki psiho je odmah privukao pažnju scenama nasilja i seksa. Neki su bili zgroženi jer su čitajući roman otkrili dana ovom svetu postoji nešto što se zove seks. Za određene feminističke krugove šokantno je bilo i otkriće da se o nasilju nad ženama i njihovom tretiranju kao igračkama za mušku razbribrigu ovako slobodno piše i govori. Ko je taj Bret Iston Elis koji piše šta mu padne na pamet?

U pitanju je pisac i scenarista koji je rođen u Los Anđelesu. Otac mu se bavio nekretninama, a majka je bila domaćica. Kada je prvi put objavljen Američki psiho Elis je izjavio kako je njegov otac bio nasilan i da je upravo na njemu bazirao glavnog junaka romana. Kasnije je davao izjave kako je Patrik Bejtmen zapravo zasnovan na njemu samom. U svakom slučaju, bez obzira na oca i razvod kroz koji su prošli njegovi roditelji, Bejtmen je imao lepo i idilično detinjstvo.

Na koledžu je upoznao i družio se sa Donom Tart i Džonatanom Letemom i kasnije će ih uvek povezivati kada se bude govorilo o njihovim delima. Elis je upravo na koledžu napisao svoju prvu knjigu koja će ga izvući iz anonimnosti. U pitanju je roman Manje od nule. Smešten u Los Anđeles ranih osamdesetih godina prošlog veka ovaj roman predstavlja sirov, snažan portret izgubljene generacije. Njeni pripadnici su prerano otkrili seks, drogu i otuđenost i živeli u svetu oblikovanom nihilizmom, pasivnošću i novcem. Nakon toga usledio je možda i najbolji Elisov roman Pravila privlačnosti. Iako su gotovo sva Elisova dela ekranizovana, Pravila privlačnosti su jedina koja su urađena na kvalitetan način. Čak je i film snimljen po najpoznatijem romanu Američki psiho, uprkos Kristijanu Bejliju u glavnoj ulozi, imao tu nesreću da prođe nezapaženo i da veoma brzo bude zaboravljen. Nakon toga usledili su romani Glamurama, Lunar park, Imperial Bedrooms kao i zbirka priča The Informers. Međutim, nakon romana Američki psiho ništa nije privuklo veću pažnju javnosti. Čak ni to što je Elis izrazio želju da napiše scenario za film Pedeset nijansi sive i sa tim ciljem imao nekoliko razgovora sa producentima filma nije dočekano kao nešto epohalno ili šokantno. Od proleća davne 2014. Elis snima u okolini Los Anđelesa. Piše scenario, a kada oprema, glumci i lokacije budu dostupni snima i režira scene. Ne zna kada će ovaj projekat biti završen kao i da li će od svega na kraju ispasti film ili web serija, ali na svojim nalozima na društvenim mrežama redovno kači snimke i novosti sa snimanja.

Američki psiho je roman o generaciji japija čija je pojava bila nužni produkt Reganove ere i eksplozije mešetarenja na berzi. Roman se bavi početkom nadimanja onog balona od sapunice koji je pukao 2008. godine i čiji je odjek eksplozije bio izbor Donalda Trampa za predsednika Amerike. Priča se bavi životima onih pripadnika generacije iks koje Daglas Kopland nije opisao u svojim romanima Generacija X i Život posle boga. Ovo su „oni drugi“. Lepi, uredni, pametni, obrazovani, uspešni, surovi, bezosećajni, šuplji i isprazni. Njihova prelepa tela su samo prazne ljušture koji bauljaju u potrazi za bilo kakvim smislom i osećajem. Protagonista romana je na sasvim originalan način pokušao da se izvuče iz situacije u kojoj se našao. Možda je 1991. godine, kada je i bio objavljen, ovaj roman delovao šokantno i uznemirujuće. Ali danas, u svetu punom ciničnih antijunaka, teško da može da nas šokira. Pažnja koju glavni junak posvećuje svom telu, vežbanju, ishrani i higijeni je tokom osamdesetih i devedesetih godina možda i delovala preterano, ali danas je takvo ponašanje uobičajeno. Ista situacija je i sa opsednutošću novim tehnološkim spravicama i igračkicama za velike dečake. O brendiranoj garderobi nije potrebno trošiti reči. Uprkos vremenu koje gazi sve pred sobom Američki psiho i dalje predstavlja simbol jednog vremena, literarni spomenik jednog trenutka u fikciji i stvarnosti i slika jedne Amerike iz koje će se izroditi predsednik Donald Tramp.

Piše: Milan Aranđelović

Comments

comments

Related Posts