U zemlji koja stvara znatno više istorije nego što može da podnese, a opet se prema toj istoriji odnosi sa neočekivanom nerazumevanjem, žanr kao što je alternativna istorija morao bi biti veoma popularan.

Ako izuzmemo pokušaj , koji u neknjiževoj formi vrše dva istoričara na stranicama jednog Nedeljnika (smejući se tako i istorijskoj nauci i novinarstvu u isto vreme)- ovakve literature na sprskom ipak nema mnogo.

Manje uspešni primeri, kao što je Slobodanida i Poslednji Srbin, iako pisani sa velikom ambicijom i očiglednom ljubavlju prema ovom žanru, upadaju u upravo u onu zamku koja je žanru najsvojstvenija- wish fulfilment. Autor vidi književni tekst , kao priliku da se „isprave“ oni istorijski događaji. Ovo je naravno sasvim validna želja, i alternativna istorija je uvek plodno tle za politički angažovane tekstove, ali angažman ne bi smeo da ima presedan na dobrom i zanimljivom pričom.

Jedan od najvećih majstora žanra, Harry Turtledove, ujedno je i potvrđivao i opovrgavao stereotipe vezane za “nisku literaturu”. Kao doktor istorijskih nauka i ekspert za Vizantiju , uspeva da svoje akademsko razumevanje istorijskih procesa i studiozno poznavanje detalja prenese u književni tekst. S druge strane Turtledove, je sve vreme svestan da se radi o zabavnom žanru , tako da neočekivane obrte uvodi sa nonšalancijom, ne namigujući čitaocu. Ovaj izrazito prolifični autor , stvorio je tako svet u kome Drugi svetski rat počinje zbog Čehoslovačke, u kome erupcija Jeloustouna izazove katakllizmu, u kome tok Drugog svetskog rata prekine invazija vanzemaljaca i alternativnu istoriju Vizantije u univerzumu u kome postoji magija.

Baveći se temom formativnom za američko društvo kakvim ga danas znamo- Američkim građanskim ratom, Turtledov uspeva da izbegne greške koje prave srpski autori. Dobivši napredno oružje iz budućnosti (konkretno kalašnjikove) , Jug uspeva da pobedi Sever veoma brzo i veći deo trilogije The Guns of The South bavi se odnosom pobednika Roberta E Lija i Džefersona Dejvisa prema misterioznim pomagačima (za koje se ispostavi da su Južnoafrički beli suprematisti). U ovoj verziji istorije konfederacija, uspešno emancipuje afro-amerikance i uz njihovu pomoć pobeđuje grupu vremenskih putnika. Politička poenta koju Turtledove donosi, suptilna je i ne štrči u odnosu na (bizarni) zaplet.

Naime, osećaj koji nakon čitanja ostaje je, da bi američki rasni odnosi bili bolji, da je došlo do postepenog oslobađanja robova, pod rukovodstvom rasističkog Juga, nasuprot nasilnoj “rekonstrukciji” koju su sproveli severnjački pobednici. Moralna implikacije ove teze ostaje upitna, ali veština sa kojom je prošivena u roman svakako ne.

Književno i komercijalno znatno uspešniji, Čovek koji je ubio Teslu , Gorana Skrobonje, osim već navedenog problema, ispunjavanja autorskih fantazija, ima i još jedan- nešto veći. Skrobonja je očigledno impresivno upoznat sa epohom koju opisuje i ima veliku ljubav za stimpank motive, ali roman bi osim kao opis alternativne (i bolje) srpske istorije , trebalo da posluži i kao triler- misterija. U ovom delu, dakle u samom zapletu Skrobonja je najslabiji.
Sličan, a uspešniji pandan , mogao bi biti „Fatherland“, Roberta Harrisa. Roman je smešten u 1964tu godinu, dvadeset godina nakon Nemačke pobede u evropskom delu Drugog svetskog rata, uoči proslave Hitlerovog 75tog rođendana. U središtu priče je detektiv (tipičan detektiv, sklon lapidarnim doskočicama, mračne prošlosti, seksi na jedan mačistički način) Xavier March, koji istražuje ubistva viđenijih nacista iz perioda rata. Harris ne propušta da baci nekoliko politiičkih otrovnih strelica – na primer primirje as Amerikom organizovao je Džozef P Kenedi, koji je i u našoj verziji istorije bio ili protivnik ulaska u rat ili simpatizer nacista (zavisi sa koje ste strane američkog političkog spektra). Takođe fascinacija epohom je takođe tu , Haris detaljno opisuje nacističke uniforme i insignije , a posebna pažnja je posvećena rekonstukciji Berlina (zapravo Germanije) po megalomanskim, neoklasičnim planovima, Hitlerovog arhitekte Alberta Špera. Uspeh romana se ne iscrpljuje u ovome- sama detektivska priča- nestanci viđenijih nacista iz perioda rata, u Hitlerovom pokušaju da zataška Holokaust i običan (koliko je to u ovom svetu moguće) pošten detektiv uhvaćen u igru moćnika- funkcioniše sama za sebe, kao uzbudljivo štivo.

Kako je u Srbiji gotovo nemoguće organizovati duži boravak u kafani, a da se ne počne sa –šta bi bilo da su se Englezi iskrcali na Jadranu, da je Tito umro a Đilas (Ranković , Krcun, Jovanka) preuzeo vlast, da je Karađorđe ubio Miloša i da Jugoslavija nikad nije stvorena, potencijali za spekulativnu fikciju svakako postoje. Samo nam još fali autor koji shvata, da osim što mora da opiše drugačiji svet, mora i da ga naseli zanimljivim likovima.

Autor: Jan Kanja

Comments

comments

Related Posts