Osim slepe ljubavi prema plemstvu baron, odnosno „baron“, Feliks Folkbajn nije mnogo toga nasledio od svog oca Gvida. Rođen 1880. godine nije ga ni upoznao jer je ovaj preminuo nekoliko meseci ranije. Feliksova majka je imala dovoljno snage da sinu podari život i ime da bi odmah nakon toga napustila ovu dolinu suza. Feliks je tek od tetke čuo priču o ocu i njegovoj žarkoj želji da bude deo plemstva stare Evrope. Čak je sebi obezbedio lažnu titulu barona i portrete plemenitih roditelja.

Trideset godina kasnije Feliks, preko lažnog doktora i pravog lopova Metjua O’Konora, upoznaje Robin Vout. Robin postaje Feliksova supruga, međutim život sa muškarce je nezadovoljava i ona sve češće napušta porodično gnezdo i odlazi u potragu za istopolnim romansama. Robin u Parizu živi sa amerikankom Norom Fald. Nora prekida ovu vezu kada jedne večeri zatekne Robin u zagrljaju ljubavnice. Nakon toga Robin živi sa Dženi Peterbridž, ali ni ta veza se ne završava slavno.

Napisan i objavljen između dva rata roman Šuma noći (Službeni glasnik, prevod i pogovor Aleksandar Stević) Đune Barns govori o staroj Evropi koja je u to doba na umoru. Tokom Velikog rata završen je period vladavine aristokratije. Feliskova nasleđena želja da bude pripadnik aristokratije u međuvremenu postaje fantazija bez ikakvog uporišta u realnosti jer je taj njegov svet kome se divio i čiji je deo želeo da postane jednostavno nestao.

Felikosv sin, koji je ime Gvido dobio po dedi, nije odrastao bez oca, ali kriza porodičnih odnosa i raspad klasične, nuklearne, porodice ostavlja trag na njihov odnos. Kao i druga književna dela iz tog perioda tako se i „Šuma noći“ se bavi krizom maskuliniteta i očinstva nudeći, kao alternativu, istraživanje prirode seksualnosti i granica rodnog identiteta. Dva središna junaka romana – Robin Vout i doktor Metju O’Konor, svako na svoj način, ispituju granice heteronormativnog poretka. Robin Vout luta između muškaraca i žena i beži od uloge majke, dok je, sa druge strane, lažni doktor transrodni katolik koji upravo želi da postane majka.

Tereza de Lauretis ukazuje da „Šuma noći“ prikazuje ljudsku seksualnost kao „traumu i tajnu“ koje se ne mogu objasniti: „… za junake seksualnost ostaje nedokučiva, a zadovoljstvo i znanje nedostižni.“

I sama autorka, iako američka književnica Berta Haris Šumu noći opisuje kao „gotovo jedini izraz lezbijske kulture dostupan modernom zapadnom svetu“ od vremena Sapfo, zna da negira svoju seksualnost i opire se kategorizacijama. Čuvena je njena izjava: „Nisam lezbijka, samo sam volela Telmu.“ Kritičari su u njenom delu znali da je prepoznaju i kao lezbijski uzor i kao homofoba. Zato njeno delo već decenijama zauzima posebno važno mesto u raspravama koje se tiču seksualnih, rodnih i politika identiteta.

Tomas Eliot, koji je napisao uvod za prvo izdanje romana Šuma noći, jednom prilikom je za Đunu Barns rekao da „Nikada toliko genijalnosti nije bilo kombinovano sa toliko malo talenta.“

Šuma noći je čedo svog vremena, međuratnog perioda u kome su stvarali Džejms Džojs, Marsel Prust, Tomas Man i Virdžinija Vulf. U pitanju je priča koja se bavi raspadom starog poretka i užasom pred nepoznatom budućnošću koja još nije nastupila, raspadom tradicionalne porodice i kidanjem klasičnih porodičnih odnosa, priča koja se bavi istraživanjem seksualnosti i rodnih identiteta i, na koncu, snažna ljubavna priča o putenoj i strasnoj ljubavi između dve žene koje u svim tim društvenim i ličnim lomovima u kojima žive pokušavaju da se izbore za parče smisla u sveopštem besmislu.

Piše: Milan Aranđelović

Comments

comments

Related Posts