Sveobuhvatna biografija prvog srpskog kralja od utorka, 9. juna, naći će se u prodaji širom Srbije.

Stefan Prvovenčani je drugi sin velikog župana Stefana Nemanje koji je umesto starijeg Vukana nasledio presto a 1217. je postao kralj Raške.

Za sve ljubitelje srpske istorije Luka Mičeta priredio je treću knjigu o Nemanjićima.

Sudbina je Stefanu Nemanjiću nenadano dodelila vlast. Na srpski presto došao je spletom istorijskih događaja, tuđom zaslugom – ali je zato sve ostalo bilo isključivo plod njegovih sposobnosti. U doba kada je svako sa svakim ratovao, ovaj prvi krunisani srpski kralj uzdao se u pamet i diplomatsku veštinu pre nego u golu snagu.

Da je bio vladar kultivisanog duha kome književno umeće nije bilo strano, Stefan Prvovenčani pokazao je u „Žitiju Svetog Simeona“, životopisu svog oca i utemeljivača srpske crkve.

Upravo vladarska smelost i široko obrazovanje omogućili su Stefanu Prvovenčanom da svaki istorijski događaj svoje epohe preokrene u korist sopstvenog kraljevstva. Zahvaljujući mudro vođenoj politici, on je u istoriji ostao zapamćen kao vladar koji je znao kako da osvoji i, još važnije, kako da sačuva ono što je stekao.

Njegovo delo „Žitije Svetog Simeona“ je prva srpska hagiografija i smatra se bitnim delom srednjovekovne književnosti.

Kao vladar, Stefan Prvovenčani je britkog uma, smele odlučnosti, kome su ciljevi visoki, planovi promišljeni… Koliko je Sava nepokolebljivo dominantan u duhovnoj sferi toliko je Stefan dominantan u surovoj realnosti srednjovekovne politike.

Sagradio je slavni manastir Žiču, manastir gde će na kraju počivati njegove svete mošti.

Novinar i književnik Luka Mičeta napisao je i biografije Stefana Nemanje i Stefana Dečanskog, i pokušao da predstavi kakvim su sve kulturnim delima Nemanjići zadužili Srbe, ali i svetsku kulturu.

Comments

comments

Related Posts