Jedan od najprepoznatljivijih književnih likova nastavlja da šeta svojim rodnim gradom.
Svima je dobro poznata legenda o nastanku priče o ludom naučniku koji u pokušaju da otkrije tajnu života stvara čudovište. Sve je počelo posetom bračnog para Šeli čuvenom Lordu Bajronu u njegovoj vili na Ženevskom jezeru. Umesto dobrog provoda gosti i njihov domaćin su se uglavnom dosađivali. Loše vreme kao i pobune lokalnih poljoprivrednika zbog gladne godine nisu ohrabrivali na šetnje i uživanje po prirodi, tako da su vreme uglavnom provodili u vili. Da bi na neki način pobedili dosadu Lord Bajron je predložio da se nadmeću u tome ko će smisliti bolju horor priču.
Meri Šeli je kao deo ovog takmičenja napisala prve nacrte za ono što će postati roman Frankenštajn ili moderni Prometej. Verzija priče koju danas znamo dosta je izmenjena od originalnog rukopisa. Meri je, na osnovu saveta supruga Persija i prijatelja, neprekidno unosila izmene u prvobitni rukopis. Neki veruju da je verziju romana koja je konačno i objavljena zapravo napisao Persi na osnovu prvobitnih beležaka svoje supruge.
Danas je Frankenštajn ili moderni Prometej jedan od najpoznatijih romana, ne samo zbog zadivljujuće radnje, već i zato što se smatra prvim delom naučne-fantastike. Meri Šeli se navodi kao rodonačelnica ovog žanra.
Iako je autorka romana bila Engleskinja, radnja priče je smeštena u Ženevi u Švajcarskoj. Kao posveta ovoj knjizi u Ženevi je postavljena statua čuvenog čudovišta. Postavljena je na mestu gde, u priči, čudovište ubija brata svog tvorca.
Statuu je na uglu Frankenštajnovog parka otvorio Fondacija za savremenu umetnost Ženeve. Njegov zastrašujući izgled nije sasvim u skladu sa opisom i romana Meri Šeli, već je usklađen sa modernim shvatanjem čudovišta koje liči na zombija.
