Je Venđije baš nije imala sreće. Našla se u vrtlogu Kulturne revolucije koja, uprkos imenu, nije bila mnogo kulturna, a i od revolucije je pozajmila samo zakon rulje. Baš ta rulja je pred očima Je Venđije ubila njenog oca, univerzitetskog profesora, čiji je jedini greh bio što je predavao teoriju fizike koja nije bila u skladu sa marksističkim učenjem.
Dođu tako neka vremena kada je teorija relativiteta kontrarevolucionarna rabota.
Venđijina majka je, prilikom novootkrivenog skoka komunizma u krvi, izdala svog supruga i svedočila o tome kako joj je dušu zatrovao kojekakvim kapitalističkim i imperijalističkim teorijama fizike. Venđijina stara mentorka sa fakulteta je upravo izvršila samoubistvo zbog poniženja koje je pre toga pretrpela. Venđije, kao pripadnica stada crnih ovci u crvenoj Kini, biva poslata u daleku provinciju da je, zajedno sa drugovima i drugaricama, industrijalizuje. U komunističkim zemljama industrijalizacija pasivnih krajeva obično znači uništavanje flore, faune i svega što se zeleni, miče ili niče.
Čak i tamo, odbačena od svih, Venđije uspeva da se, još nekoliko puta, razočara u ljude i čovečanstvo. U njenoj duši je ostalo malo duše. U trenucima kada je bila na dnu Venđije, kao sjajnu astrofizičarku, regrutuju u naučnički tim koji pravi neku vrstu kineskog programa SETI. Drugovi i drugarice iz mudrog rukovodstva smatraju da je veoma važno da potencijalni mali zeleni postanu mali crveni zeleni.
Godine prolaze i već se nalazimo u sadašnjici, koja godina tu i tamo, u kojoj neko, širom sveta, ubija vrhunske naučnike.
Kako bi došao do rešenja misterije (samo)ubijenih naučnika njihov kolega Vang Mijao se udružuje sa pandurom bez ikakvih manira, ali sa obilatim istražiteljskim nosem, izvesnim drugom Ši Čijangom iliti Velikim Šiom. Iz mraka kulturno revolucionarne prošlosti se ponovo pojavljuje, sada ostarela, Je Venđije, napušteni program komunikacije sa vanzemaljskim životima, kao i nova virtuelna realnost Tri tela u kojoj obitavaju veliki umovi sveta poput Ajnštajna, Isaka Njutna, Galileja, Đordana Bruna kao i večita kataklizma svetova.
A kraj je, vazda, blizu!
Kada je, tokom devedesetih godina minulog veka, kineska vlada pojačala propagandnu delatnost sa ciljem „naučnog i tehnološkog podmlađivanja zemlje“ to je otvorilo vrata mnogim mladim autorima naučne fantastike. Jedan od njih bio je i Liju Cisin. Ovaj inženjer računarstva počeo je da objavljuje svoje radove 1999. godine, da bi tek 2006. sa pričom Planina, iz koje se na zahtev čitalaca koji su želeli da priča dobije dužu formu izrodio roman Problem tri tela, stekao svetsku slavu. Za Problem tri tela, prvi deo trilogije Besede o zemljinoj prošlosti, Liju Cisin je dobio brojna domaća i svetska priznanja. Između ostalih dobio je Nagradu Hugo, a bio je nominovan i za Nagradu Nebula.
U pitanju je hard SF roman koji ni na trenutak ne vređa inteligenciju svojih čitalaca, ali, takođe, ni na trenutak ne biva dosadan ili naporan za čitanje onima koji ne poznaju dobro fiziku ili astronomiju. Roman se čita sa uzbuđenjem i jednostavno ne dopušta čitaocu da ga ostavi do samog kraja. U pitanju je inteligentno i uzbudljivo štivo koje se čita u dahu.
Zanimljivo je da je srpsko izdanje, koje je priredila i objavila izdavačka kuća Laguna, prevod ne sa engleskog već direktno sa kineskog jezika za koji je zaslužan Bojan Tarabić.
U Kini je ova trilogija prodata u 500.000 primeraka što Liju Cisina čini najprodavanijim kineskim autorom naučne fantastike. Ova knjiga pokazuje da je to postao sa razlogom.
Piše: Milan Aranđelović
