Sposobnost grafičkih romana, da se uhvate u koštac sa publicističkim, dokumentarnim , pa i teorijskim pitanjima, više i nije predmet diskusije. Ovo su pet non fiction grafičkih romana koje bi svako, ko otkriva svet stripa trebalo da pročita, ne bi li se uverio da deveta umetnost, stoji potpuno jednaka sa ostalih osam.

1-fun-home-alison-bechdel-cover1

Memoarski grafički roman Alison Bechdel, Fun Home bez suzdržavanja napada najteže lične teme i njihove šire društvene implikacije, na način od kojeg bi i klasični romani zazirali. Autorka se vraća u godinu života u kojoj je priznala da je gej, otkrila da je i njen otac bio homoseksualac i da je to bio razlog njegovog samoubistva. Delikatnost i intimnost ove priče, posebno je postignuta načinom na koje se table vezuju jedna za drugu- ne hronološki, kako je uobičajeno, već na osnovu asocijacija Bechdelove (imitirajući tako čin sećanja) – pa je tako, na primer. naracija o očevoj smrti povezana sa sećanjem na vrt koji je održavao. Autorka je dobitnica prestižne MekArturove stipendije, a postoji i pozorišna postavka po ovom grafičkom romanu.

sacco-footnotes-in-gaza

Joe Sacco je pionir u oblasti novinarstva i grafičkih romana podjednako, jer se njegov roman  Footnotes in Gaza može smatrati prvom reportažom iz ratne zone u formi stripa. Pisan devedesetih godina , iz palestinske perspektive ovaj grafički roman prevazilazi svoj prvobitni cilj (da razjasni maskr palestinskih civilia iz 50tih godina) i postaje ozbiljna studija o prirodi jednog konflikta. Intevjuišući relevantne sagovornike sa obe strane i grafički predstavljajući njihove rekonstrukcije oba događaja, Sacco dolazi do bizarne istine, da se različiti konflikti iz ovog, 70togodišnjeg rata, mešaju u sećanjima njegovih aktera, a vremenom i sa mitovima i medijskim konstruktima koji su o ratu napravljeni. Iako, ne pruža definitivnu sliku o Izaelsko – Palestinskom sukobu (to i nije njegova pretenzija), ovaj grafički roman predstavlja jednu od najosobenijih skica, ovog turbulentnog regiona.

Awkward-and-Definition

Awkward and Definition, takođe je pionirski projekat- prvi dnevnik u vidu grafičkog romana. Ariel Schrag, autorka iz Kalifornije, beležila je dnevničke beleške, tokom srednje škole i ovaj “roman” je kolekcija dve godine tih beležaka. Tematika je, doduše prilično poznata – gorko/slatko iskustvo odrastanja, ali ono što roman čini zanimljivim, je prilika da se prati razvoj stila izrazito mlade umetnice, kao i nostalgija za odrastanjem u devedesetim, koja je u poslednje vreme potpuno preplavila internet.

41VSM65TXSL

Najpoznatiji roman na našoj listi Persepolis, iranske autorke govori o odrastanju u Iranu posle islamske revolucije Ajatolaha Homeinija. Popularnost ovog romana, iako delom nastala kao posledica istorijskog spleta okolnosti- zapadni svet je preplašen i fasciniran radiklanim Islamom – ipak jeste zaslužena. Kao i kod svake memoarske proze , tajna uspeha je u dvojakom spletu činilaca- autorka je iskrena i ironična prema sama sebi i lična istorija se uspešno prelepliće sa društvenom i političkom istorijom , naizgled nedokučive zemlje. U vreme , kada se posvećeni muslimani prelako dehumanizuju u medijima, ovaj grafički roman je gotovo obavezno štivo.

81VZc-YIAiL

I na kraju, jedan meta-strip. Understanding Comics je studija o teoriji stripa, pisana u stripu. Baveći se podjednako apstraktinim temama, kao što je “šta je strip “ i kako “nastaju ideje za stripove” kao i praktičnim detaljima o tome kako konstruisati odnos između panela – ovo je kompletan uvod u razmišljanje o grafičkim romanima na teorijskom nivou. Iako ove teme zvuče pomalo suvoporarno , autor Scott McCloud uspeva da ih prenese sa humorom, toplinom i u prilično jednostavnom narativu. Da li je bolje čitati prvo ovaj meta strip, pa onda ostale iil obrnuto, neka proceni svako za sebe.

Autor: Jan Kanja

Comments

comments

Related Posts