Približava se ovogodišnji Međunarodni beogradski sajam knjiga na kome nas domaće izdavačke kuće tradicionalno obraduju novim i, specijalno za tu priliku, odabranim naslovima. U susret ovoj manifestaciji porazgovarali smo sa Novicom Jevtićem osnivačem i generalnim direktorom izdavačke kuće Evro Book.
Pročitajte šta Novica Jevtić kaže o svojim izdavačkim iskustvima i motivima, šta misli o izdavaštvu u Srbiji, šta zamera svojim kolegama, a šta ceni na domaćoj književnoj sceni, šta savetuje mladim autorima, ali i šta nam je izdavačka kuća Evro Book pripremila za predstojeći Sajam knjiga.
- Zašto ste odlučili da se bavite izdavanjem knjiga? Kako je sve započelo i sa kojim ciljem?
Moj životni put je na mnogo načina povezan za knjige i izdavaštvo je profesija kojom se bavim duže od 35 godina. To je veoma dinamičan poziv koji svakoga dana donosi novi izazov, a smatram i da je u pitanju i veoma plemenita delatnost koja podstiče širenje znanja i približavanje obrazovanja velikom broju ljudi. Počeci u beogradskim izdavačkim kućama Partizanska knjiga i Sloboda otvorili su priliku da se kao direktor beogradskog predstavništva CIP-a iz Zagreba, koje sam uspešno vodio osamdesetih godina prošlog veka. Krajem te decenije osetio sam izazov i 1989. osnovao svoju izdavačku kuću Evro, koja je iz godine u godinu, i pored katastrofalnih prilika u zemlji, bila sve uspešnija. Veliko prijateljstvo sa Serđom Đuntijem, čuvenim italijanskim izdavačem, je 2006. godine stvorilo i partnerstvo kroz izdavačko-knjižarsku kompaniju Evro-Đunti, koju smo zajedničkim snagama uspešno vodili devet godina. Evro je od 2015. godine ponovo samostalan i vratio se svojoj primarnoj delatnosti – izdavaštvu – sa malo izmenjenim nazivom, sada se zovemo Evro Book.
- Da li je biti izdavač knjiga u Srbiji SF, horor, krimić, ljubić, drama ili komedija?
Iako na trenutke verovatno ima od svega ponuđenog pomalo, ja bih rekao da je izdavaštvo jedan žanr koji nije naveden – avantura. Ono nam konstantno nudi nove izazove, ponekad pred nas stavlja različite prepreke za koje ulažemo sav svoj napor da bismo ih prevazišli i uvek iz toga izašli jači.
- Znamo kakva je situacija među autorima, a kako je među izdavačima? Da li može da se (pre)živi od izdavanja knjiga?
Može. Iako se u javnosti uglavnom kritikuje stanje u kulturi, koja u nekim svojim delovima trenutno možda i jeste na niskim granama, ljubav prema književnosti je veoma jaka u našem društvu i ljudi i pored niskog standarda vole da izdvoje svoj novac za kvalitetnu knjigu.
- Koji su najveći i najteži izazovi sa kojima se trenutno suočavate u svom poslu?
Ne postoje previše teški izazovi, ali je nizak standard u društvu prouzrokovao to da je teško ispratiti velike izdavačke projekte i objaviti neke zahtevnije i produkcijski kvalitetnije naslove kakve prave izdavači iz celog sveta. Cene autorskih prava i štampe u inostranstvu su porasle i u poslednje vreme je teško da čitaocima u Srbiji ponudimo knjige za decu koje osim osnovne poseduju i neku dodatnu funkciju (zvuk, više dimenzija), jer bi cene bile znatno izvan našeg realnog cenovnog ranga.
- Koja je Vaša izdavačka politika? Na osnovu kojih kriterijuma odlučujete koje knjige želite da objavite, a koje ne?
Naša kuća pokriva širok spektar žanrova i trudimo se da svake godine objavimo nove naslove beletristike, faktografije i književnosti za decu. Beletristika podrazumeva autore svetskih bestselera svih žanrova – Džoanu Rouling, Sajmona Sibaga Montefjorea, Kena Foleta, Roberta Galbrajta, Džona Grišama, Kristin Hanu… Sve one koji su brojnim prevodima, sjajnim recenzijama i milionima čitalaca potvrdili da poseduju veliki kvalitet. Faktografija uključuje popularne inostrane non fiction naslove za koje procenimo da bi bili interesantni domaćoj publici, kao i dela domaćih autora koja neguju istoriju, tradiciju i kulturu srpskog naroda. Od skoro smo u svoju ponudu uvrstili i dela popularne psihologije, koja osvajaju sjajne reakcije čitalaca.
Dečja književnost čini oko 60% naše izdavačke ponude i ona podrazumeva knjige koje stvaramo sa domaćim autorima i ilustratorima (bajke, basne, knjige aktivnosti i edukativne knjige) i inostrane licence, za koje se trudimo da budu najaktuelnije u tom trenutku, kao što su Trolovi, Pepa Prase, DC Comics, Looney Tunes, Džeronimo Stilton, Angry Birds i mnogi drugi. Veoma bitno nam je da dečja izdanja osim aktuelnosti poseduju i edukativnost i da će i deci i roditeljima biti zanimljiva i korisna.
Trudimo se i da svake godine realizujemo bar jedan kapitalni projekat – ranijih godina bili su to monumentalna monografija Beograd: Vrata Istoka, kapija Zapada, veličanstvena Biblija u 365 priča i slika, dok smo ove godine objavili dvotomnu studiju profesora Radoslava Gaćinovića Nasilje nad Srbima u XX veku.
- Koji je Vaš savet mladim autorima koji žele da izdaju svoju prvu knjigu? Da li mogu da se obrate i Vama?
Svakako, naša kuća je objavila veliki broj debitanskih romana autora od kojih su mnogi danas respektabilni i čitani. Ipak, savetujemo mladim autorima da što više čitaju, prate izdavačku i autorsku scenu i ne žure sa objavljivanjem svog prvenca.
- Šta Vam smeta u domaćem izdavaštvu?
Zaista ništa.
- Koje su svetle tačke domaćeg izdavaštva?
Srpsko izdavaštvo poseduje niz svetlih tačaka – to je svaki izdavač koji se trudi da publici što zanimljiviji naslov, bolji prevod, lepšu koricu, kvalitetniju štampu… Sve to je stvorilo jaku konkurenciju koja je svakako ta svetla tačka, jer ovakva izdavačka scena ne postoji niti u jednoj zemlji u regionu a usudiću se da kažem i šire, s obzirom da redovno posećujem i brojne evropske sajmove knjiga.
- Koje konkurente cenite i poštujete?
Svi naši konkurenti vredno i pošteno rade svoj posao i imaju zdrave ciljeve i zato ih veoma cenimo. Kažu da bez jake Crvene zvezde nema ni jakog Partizana, što se savršeno može prilagoditi i našem izdavaštvu, jer zbog jakih konkurenata i mi jačamo i rastemo.
- Kako vidite Vašu izdavački kuću kroz deset godina?
Vidimo je kao jaku, stabilnu kompaniju, sa većim kolektivom, punim talentovanih i kreativnih pojedinaca. Daćemo sve od sebe da naša kuća nastavi da raste i objavljuje sve kvalitetnija izdanja i redovno se predstavlja na međunarodnim sajmovima knjiga.
- Šta biste nam za čitanje preporučili od izdanja Vaše izdavačke kuće?
Nedavno smo objavili svojevrsnu autobiografiju Fidela Kastra, koja je nastala na osnovu više od 100 sati razgovora koji je sa njim obavio Ignasio Ramone, urednik časopisa Mond Diplomatik. Ovaj intervju na skoro 700 strana je neverovatno putovanje kroz Kastrov život, o kome on priča uz puno detalja, na veoma zanimljiv način. Rame uz rame sa njim je Ignasio Ramone, koji je održao lekciju iz novinarstva postavljajući odlična pitanja i ravnopravno učestvujući u razgovoru.
- Šta novo pripremate da izdate i kada možemo očekivati nešto zanimljivo iz Vaše izdavačke kuhinje?
Ovo je period kada pripremamo mnogo toga jer se bliži Beogradski sajam knjiga, centralni događaj za sve izdavače, kada mnoga izdanja doživljavaju svoju premijeru. Naša kuća je prepoznatljiva po knjigama o Hariju Poteru, i sve čitaoce će obradovati ilustrovana izdanja prve dve knjige o mladom čarobnjaku, sa integralnim tekstom i mnogo divnih ilustracija Džima Keja. Uskoro stižu novi romani naših najpopularnijih autora: Kena Foleta (Temelji večnosti, treća knjiga u serijalu Stubovi zemlje), Sajmona Sibaga Montefjorea (Nebo, u podne crveno, treća knjiga u Moskovskoj trilogiji), Endija Vira (Artemida), ali i mnogo drugih sjajnih knjiga.
Roditelje će obradovati vest da uskoro sa prodajom kreće serija knjiga recepata čuvene Anabel Karmel, posvećena ishrani najmlađih, kao i serija knjiga po licenci Super Wings, nove knjige o trolovima, Pepa Prasetu i mnogim drugim junacima, a posebno mi je drago da najavim i da sa Anom Grigorjev, jednom od naših najpopularnijih ilustratorki, privodimo kraju novu knjigu iz edicije Zaboravljene priče – Mašu i medveda, predivno ilustrovano srpsko izdanje ruske narodne bajke, za čiju se kupovinu autorskih prava već javilo mnogo izdavača širom sveta.
Razgovarao: Milan Aranđelović
