Ruski književnik Viktor Peljevin je od samog početka svoje književne karijere bio gotovo predodređen da postane globalni fenomen i jedan od najpoznatijih autora današnjice.
Kratke priče počeo je da objavljuje već tokom svoje novinarske karijere, a već za prvu zbirku dobija nekoliko nagrada. Ohrabren piše svoj prvi roman Omon Ra koji biva proglašen najboljim prvim romanom u Rusiji tokom devedesetih.
Slede knjige Život insekata, Čapajev i Praznina, ali će ga tek Generacija P načiniti pop-zvezdom književne scene.
Iako sebe ne smatra budistom upoznat je sa istočnjačkim religijskim tradicijama i čest je gost manastira u Nepalu, Južnoj Koreji, Kini i Japanu.
Upravo se na ovim interesovanjima temelji njegov najnovije roman KGBT+ koji je kod nas, u prevodu Natalije Nenezić, objavila izdavačka kuća Lom.
Priča započinje u Burmi tokom Drugog svetskog rata gde japanski vojnik iz okupacionih trupa upoznaje neobičnog lokalnog monaha. Kroz duhovne razgovore sa monahom ovaj potomak japanskih samuraja otkriva tajnu reinkarnacije i budućih i prošlih života.
Iz pakla najgoreg rata koji je naša planeta videla smišlja savršenu budućnost i, veštinom koju je zahvaljujući monahu savladao, „teleportuje“ svoj duh i um.
Sada je jedan od najpoznatijih svetskih zabijača (recimo, repera poput Kanje Vesta), a zaljubljen je u devojku čija je sudbina, za sve oni koji ne žele spojlovanje knjige, obavijena misterijom. Publika obožava njegove zabijačke nastupe u kojima im pruža nešto što se zove skont.
Svet budućnosti je zaista prelep. Pobedile su sve „agende“ i „propagande“ sa fokusom na feminističku. Žene su superiorna bića, koja straponišu slabiji pol i koje se u arenama potpuno nage međusobno bore u orgazmima (duga priča). Muškarci su, zbog nasleđene krivice ranijih generacija, dužni i da kleče pred ženama kako bi ih ove šibale po leđima.
Ipak, pravi gospodari sveta su i dalje bogataši i kriminalci koji su imali dovoljno novca da svoje mozgove pre smrti deponuju u banke mozgova odakle (iz Londona, naravno), svojim finansijama, i dalje nastavljaju svoje hiljadugodišnje upravljanje čitavim svetom. Za svoje fiziko pojavljivanje mogu da koriste ili robote ili klonove (Peljevin se ovde bavi i istočnjačkom reinkarnacijom i to je, zapravo, jedna od glavnih tema). Zanimljivo je su da ti gospodari planete (i dalje su to mahom beli… hm… strejt… muškarci) mogu „živeti“ u telima žena (što i rade) i kroz njih na svaki način izražavati svoju dominaciju.
Naš zabijač i njegova muza bivaju uvučeni u svet političko-ekonomskih intriga gde u sukobu između gospodara planete pokušavaju da izvuku živu glavu. Ali i ako ne izvuku, da li je to, na koncu, tako bitno? Šta je smisao postojanja? I šta je, zapravo, samo postojanje?
Upravo na ova pitanja tkanja kosmosa Peljevin pokušava da ponudi odgovor kroz jednu inteligentnu, dinamičnu i vraški oštru satiru koji, sasvim u skladu sa svojim prepoznatljivim stilom, napumpava preoriginalnim, preduhovitim i premaštovitim idejama i motivima.
Zanimljivo je i da je KGBT+ Smeštena u isti kosmos kao i romani Betmen Apolo, Empire V i iPhuck 10.
„KGBT+“, počevši od samog naslova, sadrži sve ono što krasi sva dela ovog sjajnog pisca.
Kao i svaka knjiga koju potpisuje ruski, a svetski, književnik Viktor Peljevin i KGBT+ snažno podseća zašto ljudi vole književnost i zašto čitaju.
Piše: Milan Aranđelović
