Knjiga „Naš vršnjak Dylan Dog“ daje počast stripu i junaku koga je volela čitava jedna generacija.
Tokom osamdesetih godina minulog veka koncepcija stripa je polako počela da se menja. Bilo je jasno da superherojski i avanturistički stripovi moraju da se menjaju i prilagođavaju novim vremenima. Barjak promena u Americi su ponela dva Britanca – Alan Mur i Nil Gejmen koji će, zajedno sa Frenkom Milerom, doneti dah promena u devetoj umetnosti i stvoriti ono što je danas, među matorim konjima koje je sramota da kažu kako čitaju stripove, poznato i kao grafička novela.
U italijanskoj izdavačkoj kući Serđo Boneli takođe je bilo jasno da stvari moraju da se menjaju i da vesterni i drugi trivijalni stripovi više ne odgovaraju ukusu i potrebama nove, na savremeniji način sofisticirane, publike. Teks Viler, Ken Parker, Zagor, Komadant Mark, Kapetan Miki, Blek Stena, Mister No… Bila je to plejada čuvenih junaka čija je tradicionalna publika polako starila i intelektualno sazrevala, a koji svojom pojavom nisu plenili pažnju novih čitalačkih naraštaja. Bilo je potrebno da strip evoluira u umetnički poligon za filozofske, metafizičke, onostrane, angažovane teme. Probni balon bio je strip Marti Misterija iz 1982. godine koji se oslanjao na avanture Indijane Džonsa i ideologiju, tada popularnog, konobara Eriha fon Denikena. Uspeh ovog stripa ohrabrio je uredništvo da se prepusti avanturi nepoznatog. Zadovoljstvo da stvori novog junaka dobio je pisac i scenarista Ticijano Sklavi koji je do tada radio scenarija za stripove kao što su Zagor, Teks, Ken Parker, Mister No.
Rezultat Sklavijevog rada mogao je da se vidi 1986. godine kada se na trafikama pojavio prvi broj stripa o Dilanu Dogu Zora živih mrtvaca (čiji je naslov u kreativnom prevodu novosadskog Dnevnika koji je godinu dana kasnije objavio ovaj strip glasio Doktor Ksabaras). Dilan Dog je veoma brzo postao najpopularniji (i najtiražniji) strip ove izdavačke kuće čiji su tiraži dostizali i do milion primeraka po epizodi. I Umberto Eko je bio jedan od njegovih ljubitelja, a autori su mu uzvratili ljubav tako što su ga ubacili kao junaka u epizodi Vavilonska kula. Takođe je zanimljivo da je Dilan Dog, osim tradicionalnih ljubitelja stripa muškog opredeljenja, privukao i veliki broj žena. Preveden je na više jezika, a doživeo je i nesrećnu filmsku adaptaciju sa Brendonom Rutom koju su ljubitelji ovog stripa prećutnim dogovorom odlučili da ignorišu i da se pretvaraju da se ovaj incident nikada nije ni dogodio.
Ko je Dilan Dog? U pitanju je bivši policajac Novog Skotland Jarda koji radi kao privatni detektiv za noćne more. Dilan je vegetarijanac i lečeni alkoholičar, melanholik i nepopravljivi romantik, svira klarinet, voli horor filmove i picu. Živi u londonskoj ulici Krejven broj sedam zajedno sa svojim pomoćnikom Gručom koji neodoljivo podseća na američkog glumca Gruča Marksa.
Za pedeset (a kasnije sto) funti plus troškovi Dilan Dog rešava ne toliko klasične slučajeve sa elementima strave, užasa, zombija i vampira, već one koji se graniče sa nadrealnim i metafizičkim. Horor osnova ovog stripa je odlično poslužila da se vanserijski kreativac Sklavi razigra i kaže šta misli o savremenom svetu, kapitalizmu, preteranom konzumerizmu, površnosti, ali i o nekim svojim psihološkim pogledima i svetonazorima. Bio je to pravi strip-pobuna, prepun gneva prema političkoj i ekonomskoj krizi koja je razdirala svet.
Osim sjajno koncipiranih i temeljno izgrađenih likova poput Dilana, Gruča, inspektora Bloka velikoj popularnosti stripa doprinelo je i autorovo poigravanje sa referencama na popularnu kulturu. Ovo inače nije bio običaj u Bonelijevim stripovima u kojima nije bilo referenci na kulturu u kojoj su junaci živeli. Stidljivo je krenulo u avanturama Martija Misterije da bi u pričama o Dilanu Dogu eksaliralo. Dilanov lik je inspirisan britanskim glumcem Rupertom Everetom, Blok glumcem Robertom Morlijem (ime Blok je verovatno aluzija na Roberta Bloka, pisca na osnovu čijeg romana je Alfred Hičkok snimio svoj čuveni film Psiho), Gručo… pa… Gručom (a u stripovima se pojavljuju i njegova braća Harpo i Čiko). Dilan je nazvan po Sklavijevom omiljenom pesniku Dilanu Tomasu. Ulica u kojoj Dilan živi je omaž čuvenom reditelju horor žanra Vesu Krejvenu. Prva epizoda stripa je jasna aluzija na horor filmove američkog režisera Džordža A. Romera, Dilanov najveći neprijatelj doktor Kasbraras je najverovatnije je inspirisan likom doktora Frederika Trevsa, kojeg je igrao Enthoni Hopkins u filmu Čovek-slon. Dosta stripova su direktne interpretacije poznatih filmskih klasika. Celokupna estetika stripa zasnovana je na filmu The Rocky Horror Picture Show čiji poster već više od trideset godina krasi zid Dilanove dnevne sobe.
Svega godinu dana nakon što je počeo da izlazi u matičnoj Italiji, ovaj strip je imao premijeru i u Jugoslaviji. Iako nije odmah zainteresovao sve tradicionalne ljubitelje Bonelijevih stripova, veoma brzo je stekao snažnu bazu vernih poklonika. Toliko vernu da i dan, danas, svako ko na prostorima bivše zemlje objavi Dilana Doga (ili Zagora) može da računa da će ova izdanja biti prodata.
Iako je izlazio tek pet godina kada su građanski ratovi i sankcije učinile izdavanje stripova nemogućom misijom i iako je objavljeno tek pedeset i devet brojeva (od kojih neki, zbog sukoba, nisu ni stigli do svih delova nekada velikog tržišta), Dilan Dog je obeležio detinjstvo i odrastanje nekoliko generacija.
Zato je jedan od pripadnika te generacije odlučio da ovom stripu posveti posebnu knjigu. Iako je rođen iste godina kada je strip o Dilanu Dogu prvi put objavljen te je i njegov vršnjak, Dinko Kreho je toliko bio opčinjen ovim stripom da je izgurao celu priču do kraja.
Iako je inicijalna ideja bila da se knjiga pojavi na Dilanov i Krehov trideseti rođendan, iz hrvatskog Ministarstva kulture nisu imali sluha za ovako nešto te je prvo izdanje objavljeno kao samizdat uz pomoć štapa, kanapa, rodbine i prijatelja samog autora.
Ovo „partizansko“ izdanje van knjižarskog i bibliotečkog sistema nije bilo posebno prihvaćeno ni od strane fanova samog stripa kojih na ovom području ima relativno dosta.
A kako se od završetka rukopisa do objavljivanja prvog izdanja dosta promena dešavalo i na samom serijalu, već je bilo vreme za dopunama i izmenama.
Ovog puta je bilo malo više sluha, te je srpska izdavačka kuća Red Box podržala autora i njegovu dopunjen rukopis.
Kroz pet eseja koji se mogu čitati i samostalno i dva bonus poglavlja u knjizi Naš vršnjak Dylan Dog autor piše priču o nastanku, usponu, slavnim i manje sjajnim danima serijala, ličnom doživljaju i uticaju koji je imao na nekoliko generacija ljubitelja stripova, ali se dotiče i njegove turbulentne sadašnjosti i neizvesne budućnosti.
Bez ambicije akademskog teoretičara ili kritičara stripa piše iz ugla štrebera koji voli i odlično poznaje temu koje se prihvatio da obradi.
Zato ova knjiga na jednom mestu sadrži sve ono što bi trebalo znati o ovom junaku.
Osim faktografskih činjenica i ličnog doživljaja, Kreho čitav serijal provlači i kroz lupu duha vremena u kome je nastajao i vodi ga kroz sve društvene promene koje su se u međuvremenu desile. On posmatra čitavu priču kroz naočare političke i ekonomske stvarnosti koja utiče i na umetnost i proizvode popularne kulture.
Zato je Naš vršnjak Dylan Dog istovremeno i priča o jednom vremenu u kome je nastao, priča o stripu-pobuni, koji polako postaje neprekidno prepakivan proizvod, karikatura samoga sebe, sažvakan na proizvodnoj traci, pa ispljunut, onako bez ikakvih hranjivih sokova, među konzumente.
Poput američkih superherojskih filmova (i stripova) koji su nakon svog zenita veoma brzo upali u zamku štancovanja starog, a ne stvaranja novog i originalnog, tako je i naš vršnjak Dilan, kao i sam junak u epizodi Zona sumraka, zarobljen u neprekidnoj potrebi da bude isti proizvod.
Svaka promena postaje „promena“, mahom običan marketinški trik ili veštačko nametnuta (politička) korektnost koja ni sama ne donosi novine ili svežinu serijalu, osuđujući strip i njegovog junaka na neprekidno ponavljanje.
Ima li Dilan Dog snage da se vrati onome što je bio?
Ovo je pitanje koje na kraju knjige Naš vršnjak Dylan Dog postavlja i sam autor. U slučaju da je odgovor negativan, delo Dinka Kreha postaje spomenik jednom stripu i junaku koga smo voleli i koji ostaje zauvek da živi kako samo na požutelim stranicama starih izdanja ili njihovim reprintima, tako i u sećanjima i emocijama čitave jedne generacije.
Piše: Milan Aranđelović
