Postoje u književnosti misterije koje nisu deo radnje nekog trilera ili krimića. Misterije koje nisu plod nečije mašte koje će možda baš zbog toga da ostanu zauvek nerešene. Ovo su samo neke od njih.

Ko je napisao Beovulfa?

Beovulf je najstariji preživeli deo anglo-saksonske literature. Opisuje junaka koji ubija čudovište Grendela, a kasnije i izvesnog zmaja koji teroriše lokalni živalj. Priča o njemu, ona koja je danas poznata, sačuvana je samo u svitku koji se zove Novelov kodeks. Verovatno ga je zapisao, na osnovu usmenog predanja, neki od hrišćanskih sveštenika koji je došao u zemlju Vikinga da prosvećuje pagane. Jedino što se zna, jeste da je nastala, odnosno zapisana, negde između osmog i jedanaestog veka. Ko je autor ovog dela, verovatno će zauvek da ostane misterija. Kao i one varijante koje su kao deo usmene tradicije kružile pre nego što je ova verzija zapisana.

Od čega je umro Edgar Alan Po?

Četrdesetogodišnji Edgar Alan Po je jedne mračne oktobarske noći 1849. godine pronađen kako u delirijumu luta ulicama Baltimora. Odneli su ga u bolnicu gde je posle četiri dana i preminuo. Okolnosti smrti su takve da nikada nije otkriveno od čega je zapravo ovaj pisac umro. Poslednji put je viđen krajem septembra kako napušta Ričmond i ide za Njujork. Gde je proveo te dane i kako je dospeo u Baltimor nikada nije otkriveno. U bolnici je smešten u odeljenju za alkoholičare, i odbijao je sve posete. U noći kada je umro, po svedočenju bolničara, nekoliko puta je vrišteći izgovorio ime Rejlonds.

Zašto je Edgar Alan Po umro u nečijoj tuđoj odeći?

Da misterija bude veća, osim misteriozne smrti i okolnosti u kojima je pronađen u Baltimoru stvaraju misteriju oko smrti Alana Poa. Kada je u delirijumu primljen bolnicu on je nosio staru i pocepanu odeću, što nije bilo u skladu sa njegovim redovnim stajlingom uredno obučene osobe. Vlasnik odeće u kojoj je pronađen se nikada nije javio. Postoji spekulacija da je Alan Po bio uvučen u izbornu prevaru i manipulaciju koja je u to vreme bila česta. Naime, u cilju dobijanja što većeg broja glasova, kandidati i njihovi izborni štabovi, koristili su uličare i klošare, dovodeći ih na mesto glasanja da bi imali što veći broj glasača. Međutim, Alan Po je bio i previše poznat u Baltimoru, tako da bi ga i na ovaj način teško sakrili pred izbornom komisijom.

Da li je Emil Zola ubijen?

Nesrećan slučaj, samoubistvo ili ubistvo? Kada je, književnik i politički aktivista, Emil Zola 1902. godine umro u svom stanu od trovanja ugljen-monoksidom izazvanog zapušavanjem njegovog dimnjaka sve tri opcije su dolazile u obzir. Jer kada je, četiri godine ranije, Emil Zola objavio čuveno otvoreno pismo predsedniku Republike „Optužujem“ u kojem ga je okrivio za antisemitizam i ometanje pravde u „slučaju Drajfus“ stekao je veoma moćne neprijatelje. Nekoliko puta su i pokušali da mu ugroze život. Kada je pronađen mrtav oni su, slaveći, rekli da se ubio jer nije mogao da podnese činjenicu da je Drajfus kriv (što se na kraju ispostavilo kao netačno).
Dosta godina kasnije jedan majstor koji se bavi popravkom krovova, na samrtnoj postelji je priznao da je on zapušio Zolin dimnjak „iz političkih razloga“. Mada nikada nije otkrio po čijem nalogu je to uradio.

I na kraju nam ostaje i Misterija Edvina Druda.

M.A.


Ovaj tekst je prvi put objavljen u Bookvaru broj 5, 05.08.2013.

Comments

comments

Related Posts