Koristeći čuveni balet „Labudovo jezero“ kao svojevrstan libreto za svoj psihološki triler Erin Keli nam nudi napetu i uzbudljivu modernu bajku ispunjenu jezom. Baš kao što bi svaki triler i trebalo da bude.
Labudovo jezero je jedno od najpoznatijih i najizvođenijih baleta. U pitanju je balet za koji je muziku komponovao Petar Iljič Čajkovski na osnovu komada koji je jednog leta komponovao kako bi zabavio svoje nećake. Libreto baleta baziran je na nemačkoj narodnoj bajci Ukradeni veo kao i na sličnoj ruskoj priči Beli patak. Veruje se da je radnja zasnovana na ruskoj, a likovi na nemačkoj priči.
U ovoj priči princ Zigfrid je momak stasao za ženidbu. Na svoj dvadeset i prvi rođendan odlazi u lov gde ugleda kako se na obali jezera jato belih labudova pretvaraju u prelepe žene. Princ se odmah zaljubljuje u njihovu predvodnicu princezu Odetu. Ona mu objašnjava kako je to jezero nastalo od isplakanih suza njene pokojne majke, a da je njen očuh, zli čarobnjak Fon Rotbart začarao Odetu i njene prijateljice da danju žive na jezeru kao labudice i da samo noću poprimaju svoj ljudski oblik. Kletva može biti skinuta samo ako joj muškarac koji nikada ranije nije voleo obeća večnu ljubav.
Ona je bela labudica.
Zigfrid je poziva na dvorski bal. Dok se šest dvorskih princeza bore za prinčevu naklonost on neprekidno pogledom traži svoju Odetu. Fon Rotbart dolazi na bal zajedno sa svojom, u crno obučenom, ćerkom Odilijom koja je prerušena u Odetu.
Ona je crna labudica.
Zigfrid pleše sa Odilijom i, misleći da je u pitanju Odeta, zaprosi je. Tek kada slučajno kroz prozor ugleda Odetu shvata svoju grešku kao i da je svoju ljubav osudio da ostatak života provede u telu labudice.
Skrhan bolom odlazi do jezera i moli Odetu da mu oprosti, a ova mu, zbog tuge, umire na rukama.
Na početku su Odetu i Odiliju igrale različite balerine, a danas obe ulogi mahom igra ista balerina.
Besprekorna baletska tehnika koja je potrebna da bi se dobila ova uloga kao i zbog emotivnog raspona potrebnog za igranje devičanske Odete i mračne Odilije ova dvostruka uloga najpoželjnija je među balerinama.
Mnoge od njih bi ubile da je dobiju.
Srećom te stvarni život nije bajka u kome nema prinčeva, princeza, zlih volšebnika i tragičnih smrti.
A baletski svet, onaj van pozornice, ni približno ne liči na bajku. Naprotiv. To je surovo mesto, prepuno odricanja, ali i zavisti, ljubomore, straha od starenja, povreda i konkurencije.
Najstrašnija od svih baletskih trupa je ona Londonskog ruskog baleta koju je, za potrebe svog romana Gledaj je kako pada stvorila britanska književnica Erin Keli. Kao i roman Kaže on, kaže ona ove autorke i ovaj je, u prevodu Ivana Jovanovića, objavila izdavačka kuća Laguna.
Teatar Nikolaja Kirilova, slavnog ruskog umetnika izbeglog iz Sovjetskog saveza, predstavlja komunističku diktaturu za sebe. Gospodin K, kako za zovu balerine i baletani, pravi je mali Staljin kada je u pitanju odnos prema svojim igračima (čak i deo kompleksa u kome su smeštene balerine zovu Gulagom). A najnemilosrdniji je prema svojoj ćerci Avi Kirilovoj. Inače, on sve to radi za njeno dobro kako bi je oblikovao u najveću balerinu ikada i kako bi je pripremio za uloge Odete i Odilije za svoju novu izvedbu Labudovog jezera.
Ava je na vrhuncu karijere i celog njenog sveta. Što znači da svi iz trupe žele da je vide kako pada i kako se razbija o tlo.
Gledaj je kako pada je priča šta se dešava posle tog pada. To je priča o stvarnom životu i nemojte misliti da u njoj, kao u svakoj dobroj bajci, ima belih i crnih labudica, prinčeva, zlih volšebnika i tragičnih smrti.
Pročitajte i prikaz knjige Kaže on, kaže ona: Svi (ne) lažu
Kao i u prethodnoj knjizi autorka i ovde igra na kartu višeglasja. Ono što se dešava otkrivamo iz uglova različitih pripovedača. Svaki junak ima svoju verziju priče i svoje viđenje događaja. Pitanje je da li čitaoci mogu da im veruju. I kome. Ko govori istinu, a ko laže? Da li, u ostalom, i nečija istina može biti iskrivljena? Ko je ovde pravi zlikovac, a ko su žrtve? Sve ovo je adut koji ovaj roman čini uzbudljivim i napetim, a čitaoce tera da okreću stranice sve dok ne otkriju, makar neku verziju, istine.
Koristeći čuveni balet Labudovo jezero kao svojevrstan libreto za svoj psihološki triler Erin Keli nam nudi napetu i uzbudljivu modernu bajku ispunjenu jezom. Baš kao što bi svaki triler trebalo da bude.
Piše: Milan Aranđelović
