U romanu „Vampirska posla“ Danilo Štrbac se hvata u koštac sa krvopijama iz doba SFRJ.
Nije toliko ironično što se jedna od najživljih knjiga domaćih autora ove godine bavi lovom na nežive, već što ovo delo dolazi iz pera, iskusnog, ali ipak vremešnog, autora. Danilo Štrbac je novinar i urednik koji je ceo svoj radni vek proveo u Politici i tek se nedavno probao i kao autor romana.
Prvi roman Severni bulevar objavljuje 2019. godine, sledi zbirka priča U pogledu psa godinu dana docnije, da bi 2023. godine bila objavljena i njegova treća knjiga.
U pitanju je roman Vampirska posla gde se u koštac hvata sa krvopijama iz doba SFRJ.
Glavni junak romana Stojan je spoljni saradnik tabolidnog magazina u potrazi za dobrom pričom koja bi mu donela stalno mesto u redakciji. Zato kreće da istraži pojavu vampira u istočnoj Srbiji. U teoriji je sve delovalo savršeno. Vampir koji se pojavljuje tokom noći na Mitrovdan, u vlaškom kraju koje magija i paganski demoni, uprkos hrišćanstvu i komunizmu, nikada nisu napustili, sa drevnim mističnim grobljem sa neobeleženim grobovima na rubu sela…
Stojan se nada da će mu ova reportaža najzad doneti stalni posao i da će zamrznute i omrznute studije književnosti zauvek ostati stvar ružne prošlosti.
Međutim, kako se uvek kada čovek nešto planira bog pokida od smeha tako je bilo i ovaj put.
Pre svega, navodni vampir se zove Kića. Kako od Kiće napraviti strašnu priču? Kićin nećak i jedan od retkih koji je video vampira jeste deda Nidža za koga se ne zna da li je glup, lud, senilan ili se samo predivno zavitlava sa BeogrAđaninom zalutalim u pasivne krajeve. Tu je i dopisnik Novosti, Vlah koji iz nekih razloga prezire sve Srbe, ali i misteriozna crvenokosa devojka blede puti Oana koja svake noći šeta svog psića Lolu ulicama pustog Kristinovca.
Danilo Štrbac svoju pripovest smešta u 1973. godinu, istu onu u kojoj je svoju televizijsku premijeru imao horor film Leptirica. Ovim filmom, prilično slobodnom adaptacijom priče Milovana Glišića, režiser i scenarista Đorđe Kadijević uplašio je celu Jugoslaviju i time obeležio čitavu godinu.
Slika jednog vremena je još jedan od aduta koje Štrbac vešto koristi kako bi nam dočarao čitavu atmosferu. Opisujući predmete i odnose koji su postojali samo tada, u Jugoslaviji na njenom vrhuncu, autor priče osnažuje atmosferu mističnosti mesta odigravanja svoje priče.
Vampiri nisu ništa stvarniji od te zemlje, nemoguće, a opet nekako postojeće. Kao što odlazak advokata Džona Harkera u davno nepostojeću Transilvaniju današnjim čitaocima pojačava dozu mističnosti same priče Drakula, tako i putovanje spoljnog novinarskog saradnika kroz danas nepostojeću Jugoslaviju daje dodatnu čar atmosferi romana. Inače, čitaoci će primetiti i jasne paralele koje autor vuče između svog i dela Brema Stokera.
Sve dok to na najbolji mogući način ne pokvari vampir sa nadimkom Kića.
Vampirska posla su jedan od najbolje napisanih srpskih romana ove godine. Autor veštom i iskusnom rukom vodi čitaoca na svojevrsnu vožnju kroz najbolji deo domaće književnosti. Onakve kakva bi ona zaista trebalo da bude.
Piše: Milan Aranđelović
