Čak i najboljim piscima na svetu početak knjige može biti težak. Evo šta je neke velike autore podstaklo na pisanje prvih romana …

Toni Morison, pisanje u grupi

Morisonova je bila 35-godišnji profesor na Univerzitetu Howard kada je pristupila grupi za pisanje čisto iz zabave. Ubrzo je postalo jasno da ne može da ostane u grupi ukoliko nešto ne napiše, pa je počela da radi na priči o Afroamerikanki koju je poznavala u osnovnoj školi, a koja je izrazila želju da ima plave oči. Nedugo potom, Morisonova se razvela i preselila u Sirakuzu, gde je imala nekoliko prijatelja. Kako bi joj brže prošlo vreme, setila se svoje započete priče i nastavila da ga širi u roman. Pet godina nakon toga, Morisonova je objavila romana The Bluest Eye.

Dejvid Foster Valas, komentar njegove devojke

Devojka sa kojom se Valas zabavljao na koledžu pomenula mu je da bi radije volela da bude lik u knjizi nego stvarna osoba bar na jednu noć. Komentar je zatekao Valasa koji je iznova i iznova prevrtao tu rečenicu u svojim mislima, pokušavajući da shvati tačno šta je pod tim mislila. Razmišljao je o razlici između izmišljenog lika i stvarne osobe, i o tome kako jezik može igrati važnu ulogu u oblikovanju našeg razumevanja. Ideja je postala katalizator za priču koja se razvila tokom završne godine koledža i razvio se roman o ženi koja ne veruje u sopstvenu realnost. Par godina kasnije objavljen je roman pod nazivom The Broom of the System.

Ernest Hemingvej, put u Španiju

Nakon novinarskog posla u Kansas Siti i vozača hitne pomoći u ratnoj Italiji, Hemingvej se vratio kući da sabere misli. Onda se preselio u Pariz, gde su ozbiljno počele da rastu njegove ambicije. Zatim je krenuo na sudbonosni put u Španiju sa prijateljima kako bi prisustvovali borbi bikova. Dobio je ideju za roman The Sun Also Rises i počeo je sa pisanjem pre nego što su se vratili sa putovanja. I zaista, karakteri likova u romanu ocrtavaju njegove prijatelje sa putovanja. Roman je napredovao, a Hemingvej je tvrdio da je u proseku pisao 2.000 reči dnevno dok je radio na prvom nacrtu – i završio ga je za godinu dana.

Džoan Didion, novinski članak

Mlada Džoan naišla je na novinski članak dok je radila u Vogue-u u Njujorku i osetila je nostalgiju za njenom rodnom Kalifornijom. To je bio članak o čoveku optuženom za ubistvo nadzornika na svojoj farmi u Karolini, ali Džoan je tu sliku prenela u Kaliforniju u svojoj mašti i pretvorila ga u glavnu scenu u romanu. Pisala je noću u iznajmljenom apartmanu. Kada je napisala polovinu knjige poslala ga je izdavačima, i srećni trinaesti izdavač je prihvatio rukopis i simbolično joj platio da napiše i drugu polovinu. Run River je objavljen kada je Džoan imala 28 godina.

Izvor: RTV, huffingtonpost.com

Comments

comments

Related Posts