Zaista je teško staviti samo jedno zanimanje kada je potrebno odrediti šta Jelene Nikolić jeste. U pitanju je, kako se to danas kaže, prava multimedijalna ličnost koja egzistira kao književnica, urednica, stilistkinja i DJ. Njen prvi roman Granice slobode imao je svojevrstan bum na sajmu knjiga, dok je i naredni roman Epizode veoma tražen u knjižarama. Pokušali smo da „uhvatimo“ Jelenu Nikolić između dva poslića i da malo porazgovaramo sa njom.
- Kako je nastala knjiga Epizoda?
Shvatila sam da ključ muško – ženskih odnosa zapravo leži u nečemu mnogo kompleksnijem. Kada sam krenula da izučavam šta je to, shvatila sam da ću izdati knjigu.
- Koliko ima sličnosti, a koliko razlika između Estere, Maše i njihove kreatorke Jelene?
Sličnosti je mnogo, ali je najveća razlika u tome što sam od Estere mnogo hrabrija, a od Maše sam mnogo transparentnija.
- Da li su susreti sa muškarcima iz romana zasnovani na istinitim događajima i likovima ili je sve plod Vaše mašte?
Ono što je prednost kod pisanja jeste to da sa likovima uvek možete da uradite šta vam je volja. Naravno da mi se desilo nešto, naravno da sam to koristila dok sam pisala priče i naravno da mi se najveći deo priča nikada nije desio onako kako sam napisala.
- Na nekoliko mesta u romanu upućujete na Hemingveja. Da li je on Vaš omiljeni pisac ili omiljeni alkoholičar?
Hemingvej je pisac čije reči, način života, pa i tragičan kraj razumem. Ne gledajmo ono što dovodi do stvaranja (pa čak i ako je to alkohol) nego pogledajmo šta je proizvod koji imamo pred sobom.
Znate, uvek sam se gnušala ljudi koji zgroženo gledaju fotografije Ejmi Vajnhaus na kreku, a nikada nisu čuli Love is a losing game u live izvođenju.
- Junakinja romana osniva Fondaciju za mlade delikvente. Da li je to neka Vaša intimna želja ili je realnost? Zašto baš ovakva fondacija?
Smatram da postoji ogroman broj mladih i nesrećnih ljudi, koji beže u destrukciju, jer su nespremni da se bore sa mnogim segmentima koji su ključni za odrastanje. Mladi ljudi koji su izgubljeni i stari ljudi koji prodaju cveće na Bulevaru su najslabija tačka kod mene. Moja najveća želja je da otvorim dom za stare i pomognem klincima koji su krenuli pogrešnim putem. Zašto? Zato što imam predivnu porodicu koja me je učinila spremnom da ne budem delikvent i zato što se bojim da će da ostare. Logično, zar ne?
- Vi ste i glavni i odgovorni urednik sajta kontrakult.rs. Da li nam možete reći malo više o tom projektu?
Više puta sam pomenula da sa mnom radi pet ljudi kojima sutra želim da se zahvalim na svemu. Sajt Kontrakult bio je naš proizvod na kom nažalost, zbog obaveza nismo dovoljno radili.
Mi smo ekipa koja sigurno mnogo radi i koja je jedan mali (i kulturni) rijaliti. Možda nekada snimimo sve.
- Granice slobode su i dalje veoma tražena i čitana knjiga. Kako objašnjavate fenomen popularnosti ove knjige?
To je knjiga za koju sam priznala da je autobiografska, četiri meseca nakon njenog izlaska. Popularna je, jer je iskrena, jer ljudi vole da čuju i osete tuge, boli, smeh, pa i uspeh (malo ređe) drugih ljudi.
- Koji su Vaši dalji spisateljski planovi? Treći roman?
Plan mi je da čitam više nego ikada, jer ne volim da zapostavim čitanje. Treći roman ću izdati tek kada budem sigurna da sam nadmašila sebe, što se zbilja dešava veoma retko, jer sam prema sebi stroga.
Svakako, obavestiću sve čitatelje, ako mi se nova knjiga „javi“ u snu.
- Šta trenutno čitate i šta biste posetiocima Bookvara preporučili za čitanje?
Ne odvajam se od Hemingveja, ali sam poslednjih meseci, na nagovor drugara, koji je takođe pisac, počela da čitam Begbedea.
Ma koju knjigu ovog autora uzmete u ruke, zaljubićete se.
Razgovarao: Milan Aranđelović
