Približava se ovogodišnji Međunarodni beogradski sajam knjiga na kome nas domaće izdavačke kuće tradicionalno obraduju novim i, specijalno za tu priliku, odabranim naslovima. U susret ovoj manifestaciji porazgovarali smo sa Gojkom Božovićem glavnim urednikom i direktorom Arhipelaga.
Pročitajte šta Gojko Božović kaže o svojim izdavačkim iskustvima i motivima, šta misli o izdavaštvu u Srbiji, šta zamera svojim kolegama, a šta ceni na domaćoj književnoj sceni, šta savetuje mladim autorima, ali i šta nam je izdavačka kuća Arhipelag pripremila za predstojeći Sajam knjiga.
- Zašto ste odlučili da se bavite izdavanjem knjiga? Kako je sve započelo i sa kojim ciljem?
– Ja zastupam princip autorskog i profesionalnog izdavaštva. U Arhipelagu objavljujem knjige koje bih voleo da čitam i da nisam urednik i izdavač. Iz te perspektive, izdavaštvo je nastavak književnosti drugim sredstvima. Želeo sam da se bavim poslom koji je blizak književnosti u kojoj sam najpre kao čitalac, ali i kao pesnik i esejista i kritičar. Izdavaštvo je dinamičan i uzbudljiv posao. Kada objavite knjigu, znate šta ste radili u proteklom periodu, ali znate i da u trenutku dok držite u ruci prvi primerak nove knjige pred vama tek počinju pravi izazovi. Arhipelag sam osnovao pre deset godina jer mi je u izdavaštvu bio potreban novi izazov i jer sam želeo da čitaocima i autorima ponudim jedan model izdavaštva u koji duboko verujem. Ovih deset godina pokazuje mi da u tome nimalo nisam usamljen. Taj model izdavaštva oličava vrednosti vrhunske književnosti i kulture, autorsko i profesionalno razumevanje posla, kao i uverenje da veze između kulture i tržišta nisu ni definitivno pokidane, ni neprirodne.
- Da li je biti izdavač knjiga u Srbiji SF, horor, krimić, ljubić, drama ili komedija?
– U Srbiji ima previše krimića, ljubića, horora, lakih drama i nižerazrednih komedija da bih se i ja tome sada pridruživao. Izdavaštvo koje mene zanima jeste istraživanje, avantura, rizik, strast. I zadovoljstvo, svakako.
- Znamo kakva je situacija među autorima, a kako je među izdavačima? Da li može da se (pre)živi od izdavanja knjiga?
– Da Vas podsetim najpre na rečenicu iz pisma Njegoševog sekretara: „Od srpskog knjižestva živeti isto je što i od kapucina čorbu praviti.“ To je bilo pre 170 godina, a ta strategija kulture još nije promenjena. Marginalizovana kultura, siromašni čitaoci, niski prosečni tiraži knjiga, niske cene knjiga – to su samo neki od okvira u kojima se odvija izdavački posao u Srbiji. Profesionalno izdavaštvo zahteva vreme i strpljenje. Sam sam napravio taj izbor i nastojim da, sa saradnicima, oblikujem prostor koji proširuje mogućnost izbora kako autorima, tako i, pre svega, čitaocima u Srbiji.
- Koji su najveći i najteži izazovi sa kojima se trenutno suočavate u svom poslu?
– Najveći izazov nije objaviti bilo koju knjigu, najveći i najteži izazov jeste kako dobru i značajnu knjigu učiniti vidljivom i javnom prepoznatljivom u doba populizma, razobručene zabave i usred dramatične krize ukusa.
- Koja je Vaša izdavačka politika? Na osnovu kojih kriterijuma odlučujete koje knjige želite da objavite, a koje ne?
– Izdavačka politika Arhipelaga jeste objavljivanje, promovisanje i zastupanje vrhunskih dela srpske i svetske književnosti, kao i humanistike. Svaka knjiga koju objavljujemo ne može biti remek-delo, ali mora postojati najmanji zajednički sadržilac vrednosti za koji pružamo garanciju našim čitaocima. Znak na koricama knjige jeste takva garancija, jedna vrsta ugovora sa čitaocima u čijim rukama knjige dobijaju konačni smisao, a zahvaljujući čijoj podršci mi, već deset godina, imamo stabilnost u poslu i mogućnost da zastupamo i održavamo vrednosti koje delimo sa drugima. Nijednu knjigu nećemo objaviti samo zbog njenog tržišnog potencijala, mada ćemo učiniti sve što možemo da knjige koje objavljujemo postanu i tržišno relevantne. Knjige objavljujemo zbog njihovih umetničkih vrednosti ili zbog njihovih istraživačkih rezultata i analitičkih i teorijskih ostvarenja. A kada je knjiga objavljena, onda počinje glavni posao izdavača našeg vremena: učiniti dobru knjigu važnom činjenicom književnog, kulturnog i društvenog života.
- Koji je Vaš savet mladim autorima koji žele da izdaju svoju prvu knjigu? Da li mogu da se obrate i Vama?
– Najpre neka čitaju dosta, što više, zapravo, to će im pomoći da vide šta je sve napisano i podstaći ih da tragaju za novim temama i izrazima. Potom da čitaju to što su sami napisali, ali s vremenskom distancom od najmanje pola godine od trenutka završetka rukopisa. Proteklo vreme daće im bolji uvid u to što su napisali. A najvažnije je saznanje da će svaka napisana knjiga jednom i negde i nekako biti objavljena. Ali to u književnosti nipošto nije sve, niti dovoljno. Toliko je objavljenih knjiga koje niko ne čita, niti za to ima razloga. Neka veruju u sebe i neka im bude važno to što pišu. Arhipelag je otvoren za mlade autore, neke smo već i objavili. U izdavaštvu je uvek najuzbudljivije otkriti i podržati novog pisca.
- Šta Vam smeta u domaćem izdavaštvu?
– Premalo rizika, previše licencnih izdanja, previše reprodukcije na račun kreativne produkcije. I još nešto: uvek me je zanimalo zašto, nemam odgovor na to pitanje, ali izdavači u Srbiji jako malo sarađuju.
- Koje su svetle tačke domaćeg izdavaštva?
– Možda najpre entuzijazam. Isto tako istrajnost niza odličnih izdavača. Raduje me pojava nekoliko novih i vrlo profilisanih izdavača, to su najčešće mladi ljudi i dobro je što donose novu energiju i novi senzibilitet. U Srbiji se objavljuje mnogo odličnih knjiga u različitim žanrovima i za publiku različitih interesovanja i ukusa.
- Koje konkurente cenite i poštujete?
– Sve koji svoj posao rade profesionalno i u interesu svojih čitalaca, autora i saradnika.
- Kako vidite Vašu izdavačku kuću kroz deset godina?
– Nadam se da će se u narednih deset godina pojaviti novi i značajni autori kojima će Arhipelag biti prirodan izbor. I da će postojeći autori imati jednako dobre razloge da i tada budu deo Arhipelaga. Očekujem da će Klub čitalaca Arhipelag biti još brojnija mreža čitalaca, ali jednako dinamična, entuzijastična i zainteresovana. Nadam se da nećemo izneveriti ni svoje razloge za izdavaštvo, ni očekivanja čitalaca. Ne planiram da povećavamo broj izdanja u odnosu na sadašnji (55-60 knjiga godišnje), to za ovako i ovoliko tržište nije potrebno, ali radićemo na tome da Arhipelag u tom trenutku ima četiri imprinta: Mali Arhipelag – knjige za decu i roditelje, e-Arhipelag – elektronske knjige kojima se već godinama bavimo i prvi smo veliki izdavač u Srbiji koji je tu vrstu izdanja uključio u svoj program, Arhipelag magazin – štampano i elektronsko izdanje magazina za kulturu, književnosti i nove ideje, Arhipelag Kapital – knjige iz različitih žanrova humanistike. I očekujem da će se u posao sa Arhipelagom postepeno uključivati moja deca.
- Šta biste nam za čitanje preporučili od izdanja Vaše izdavačke kuće?
– Polazim od toga da čitaocima treba prepustiti izbor. Sve knjige koje smo objavili ja preporučujem, upravo zato što nijednu nisam objavio a da pre toga nisam u nju istinski verovao. I svaku bih objavio ponovo. Podsetiću samo da smo proteklih meseci objavili romane Klaudija Magrisa Obustavljen postupak, Maksa Blehera Zbivanja u neposrednoj nestvarnosti, Havijera Serkasa Salaminski vojnici, knjigu priča Mihajla Pantića Kada me ugleda ono što tražim, knjige pesama Branka Čegeca Pun mjesec u Istanbulu, Živorada Nedeljkovića Uspon ili Stevana Tontića Hristova luda.
- Šta novo pripremate da izdate i kada možemo očekivati nešto zanimljivo iz Vaše izdavačke kuhinje?
– Novi roman Vide Ognjenović Maksimum upravo dolazi pred čitaoce. U štampi su novi romani Davida Grosmana Konj ulazi u bar, za koji je ovaj pisac nedavno dobio veliku međunarodnu nagradu Man Buker, Ljudmile Ulicke Jakovljeve lestve, izuzetna priča o ruskoj istoriji XX veka, ili Barbi Marković Superherojke, knjiga koja ima veliki uspeh među nemačkim čitaocima. Mislim da će čitaocima biti veliko otkriće romani Nine Jagerkov Dvojno državljasntvo i Romana Senčina Područje za potapanje. Veoma sam zadovoljan što objavljujemo nove knjige proze Veselina Markovića, Uglješe Šajtinca i Darka Tuševljakovića. Zajedno s nedavnom objavljenim romanom Srđana V. Tešina Gori gori gori i ranije objavljenim knjigama Vladimira Tasića, to su neki od najzanimljivijih glasova nove srpske književnosti. Istoričar Miloš Brun je napisao knjigu Beograd u Velikom ratu. Uskoro ćemo čitaocima predstaviti i potpuno novu celinu u Arhipelagu – Mali Arhipelag. Prve tri knjige u ovoj ediciji napisali su David Grosman (Zagrljaj), Dejvid Homel (Putujući cirkus) i Jelena Rosić (Babicino unuče). Ali to nije sve, potrudićemo se da te i druge knjige koje su sada u štampi učinimo vidljivim i dostupnim.
Razgovarao: Milan Aranđelović
