Saha živi u Modroj Luci, a godina je 2151. Ljudi su vrlo vezani za more, u njemu rone ili plivaju, a oni koji to ne rade, bivaju označeni kao autsajderi. Zbog povrede ili ,,povrede”, Saha ne sme da pliva, ali je zbog iznenadnih okolnosti završava u vodi – nemilosrdna grupa vršnjaka okupljena oko najpopularnije devojčice u razredu gurnula ju je u more iz čiste obesti i pakosti. Ono što otkriva je neverovatno. Ona ima dar. Potraga za odgovorima odvodi Sahu u tamne dubine okeana.

Saha je tinejdžerka koja ne pliva u svetu u kojem je more svima veoma važno. I zbog toga je izložena maltretiranju vršnjaka u školi. Ali dar koji je otkrila mora da ostane sakriven, jer ga ljudi u njenoj okolini ne žele. Do trenutka kada im život zavisi od njega. Uzbudljiva i vrlo emotivna priča o neprihvatanju, neuklapanju i želji da se istraje u svojoj različitosti. Istovremeno i priča o iskrenom prijateljstvu, poveravanju najvećih tajni, poštovanju i divljenju.

Tetka koja je odgaja ne čuje u svetu u kom tek retki pričaju jezik gluvonemih, a Saha ne pliva u svetu u kom svi plivaju, te su obe obeležene od drugih, tretirane kao nekada gubavci. U životu imaju samo jedna na drugu, a Saha tek treba iz majčinog dnevnika da otkrije ko je ona, ko joj je otac i šta se desilo sa majkom.

Sve se menja na godišnjem gradskom festivalu u okviru kojeg postoji takmičenje u ronjenju na dah. Saha u nekoliko sekundi treba da donese odluku da li će pokušati da spase jednog od zlostavljača, znajući da će time njena tajna izbiti na videlo, a ona osuđena na progonstvo. Drugi izbor je da ne uradi ništa, ostane zauvek u Modroj Luci i živi sa saznanjem da nije ni pokušala da spase jedan život.

Andreas Ešbah piše jednostavnim, mladalačkim jezikom, koji se menja kroz knjigu baš kao i mlade osobe same. Stoga, ova knjiga neće upiti u sebe samo mladog čitaoca, već će i odrasli biti jednako zainteresovani da saznaju zbog čega treba da se čuvaju mora.

Ešbah je kreirao distopijski svet, sa akcentom na bogatom unutrašnjem svetu likova. Autor nam pokazuje da na promene, ma kakve one bile, moramo da se adaptiramo, da je čitav život promena i da je jedino tako ispravno. Osnova ovog romana nisu događaji, koji su tu samo da uvuku čitaoca brže i dublje u priču, već emocije, odluke junaka, njihov pristup, njihova osećanja i njihova otkrića. Samim tim, mi sami osećamo potrebu da razmišljamo, otkrivamo, odlučujemo i tako neprekidno rastemo. Razvijanje unutrašnjeg sveta, domišljanje, potraga, prihvatanje različitosti, to su vrline ove knjige.

Istinska vrednost ove knjige je neophodnost promišljanja nakon čitanja: kakvi smo ljudi prema drugima koji nisu kao mi, šta je u osnovi tinejdžerskog neprihvatanja, koliko je čovek zaista mali ili velik, dokle čovek sme da ima upliva u tok i izgled prirode i da li se naučnici ponekad osećaju svemoćno kao mali bogovi?

Sve ove teme bivaju pokrenute u nama, iako čitamo samo tinejdžersku knjigu o unekoliko drukčijoj devojčici sa izuzetnim darom za koji je mislila da je balast.

Piše: Tanja Lebović Zečević

Comments

comments

Related Posts