Nakon što je 1917. godine njena majka preminula tridesetšestogodišnja Dejzi Ašford je među majčinim stvarima pronašla pravi relikt prošlosti. Naime, njena majka je sačuvala rukopis koji je mala Dejzi napisala kada je, kao devetogodišnja devojčica, želela da postane spisateljica.
Rukopis je imao naziv Mladi posetilac (imajte razumevanja za Dejzi koja je tada imala samo devet godina), a priča prati četrdesetogodišnjeg Alfreda Saltina koji se zaljubljuje i venčava svoju mladu štićenicu Etel Montekju. Međutim, Etel zapravo voli Bernarda Klarka kome Alfred Saltina pomaže da se popne uz društvenu lestvicu i postane deo više klase.
Priča nije previše originalna, ali je Dejzi odlučila da je objavi sa svim pravopisnim i gramatičkim greškama koje je tada napravila. Knjiga je postala bestseler. Kritičari su je nazivali najduhovitijim primerom literature upravo zahvaljujući neodgovarajućim pridevima, greškama u kucanju i preteranoj ozbiljnosti štiva koje je izgledalo kao kada devetogodišnjakinja želi da zvuči kao odrasla osoba.
Neki ljudi su knjigu smatrali toliko dečje brilijantnom da su mislili da ju je zapravo napisao Džejms Bari autor Petra Pana koji je napisao uvod za ovu knjigu. Knjiga je samo u prvoj godini doživela osam izdanja, a vojnici ranjenici iz Prvog svetskog rata su je dobijali kako bi im njeno čitanje olakšalo bolove i podiglo duh i raspoloženje.
I u 21. veku Mladi posetilac je nastavio da zanima književnu publiku. Hju Lori je učestvovao u njenoj adaptaciji za BBC 2003. godine.
