U izdanju Bookvar magazina upravo je objavljena knjiga Sanjaju li androidi radnička prava? književnika Milana Aranđelovića. Već svojim prvim romanom Labudoliki paunovi moraju umreti Milan Aranđelović je, svojim jedinstvenim načinom pripovedanja i specifičnim humorom, privukao pažnju javnosti. Nakon ovoga usledili su romani Balada meda i krvi, kao i U.S.A. u kojima Aranđelović, pitkim jezikom i lepršavim stilom, kroz satiru i  sa mnogo duha i šarma, izvrće našu stvarnost kako bi je pokazao u pravom svetlu. Čitajući Aranđelovićeve knjige ne možete a  da se ne smejete, ali i da ne gutate knedle, jer u bizarnim situacijama, događajima, likovima i fenomenima iz romana svako može da prepozna svu apsurdnost realnosti u kojoj živimo.

O knjizi: Godina je 2268. i nad Zemljom su se nadvili bioblačni korovi koji prodiru kroz sve pore žive i nežive materije i uništavaju je. Privilegovane elite bogatih ljudi okupljaju se u gradskim enklavama koje se od korova štite moćnim fentilatorima, dok su siromašni strojevi prepušteni na milost i nemilost zelenoj pretnji i osuđeni na brzo rđanje i kraj. Ipak, strojevima je priznato pravo glasa, ali ne i pravo na platu. Plata im ionako nije potrebna jer energiju pune na Veliku Strojarnicu i sanjaju o Velikom Ulogu nakon prestanka svih funkcija. Ostale potrebe strojevi rešavaju prodajom svojih dragocenih zuba, te su vremenom svi oni postali bezubi. Sve ovo su im omogućili poplitičari koje su strojevi svojim glasanjem i doveli na vlast.

U takvom Beogradu, do granice pucanja podeljenom na privilegovanu elitu ljudi i bezubih strojeva, plaćeni ubica Šeri Načet od nepoznatog poslodavca dobija zadatak da liši života tajanstvenog slikara i otuđi njegovo poslednje delo Kosovka devojka. Čim se dokopao slike Načet se našao u vrtlogu sukoba najmoćnijih gradskih sila – Gradskog saobraćajnog preduzeća i Strojevske pravoslavne crkve. Tu su i pripadnici rasističke partije Alternativa za Srbiju, koji veruju da su svi pravi Srbi crni jer potiču od Crnog Đorđa, kao i pripadnici Pokvarenističke partije strojevskog saveza, koju predvode dobar stroj Lenjir i drug Sekačov, a ni interesi predsednika Republike Rđe Škripčića (i njegovog brata Androida), kao i omiljenog opozicionara Velikog Šrafa, nisu bez uticaja na događaje.

ČITAJTE  Objavljena slikovnica koja je pobedila na konkursu Kreativnog centra

Da bi otkrio misteriju slike Kosovka devojka i spasao svoju glavu, Načet udružuje svoje snage sa haktivnom Lazarom Hrebeljanović, sirijskom izbeglicom iz Beograda na vodi. Tom prilikom oni putuju kroz jedan sasvim neobičan Beograd, Beograd levitirajućih kocki na trgovima, Skadarlije u kojoj se susreću i Marko Kraljević i Živka ministarka, ali i Veselin Gorčinović, ta siva eminencija gradskih dešavanja. Tu su i pobunjeni hipstroji, leteće gondole, napušteni metro, muzička krstača na Pravoslaviji, Miloševićeve bebe, Deca noći, dinosaurus Fifi, Miroljub Petrović i  razne druge čudne stvari i nemoguća bića. Sve se ubrzano raspada, a jedino vezivno tkivo između pet miliona mogućih i nemogućih svetova je izvesni Dejan Stojiljković.

Naslovnicu romana ilustrovao je popularni strip crtač Aleksa Gajić.

O autoru: Milan Aranđelović je pisac, novinar, književni kritičar, satiričar i superheroj. Autor je romana Labudoliki paunovi moraju umreti, Balada meda i krvi, U.S.A., Sanjaju li androidi radnička prava?, urednik zbirki priča Imam nešto da ti kažem i Pismo za Estabana i druge priče, kao i autor priče u zbirci Čuvari zlatnog runa. Saradnik je brojnih časopisa i portala .

Voli kokice, koka-kolu i stripove. Diže 120 kilograma iz benča, pretrči najmanje deset kilometara svakog dana i cilj mu je da istrči maraton. Kada poraste voleo bi da piše scenarija za stripove. Životni moto mu je Nastaviće se…

Roman “Sanjaju li androidi radnička prava?”, ali i ostala dela Milana Aranđelovića, mogu se poručiti direktno od autora na mejl neverovatnimiki@yahoo.com ili preko sajta neverovatnimiki.com


Leave a Reply

Your email address will not be published.