U susret stogodišnjici rođenja velikog portugalskog pisca, Kreativni centar predstavlja čitaocima knjigu Najveći cvet na svetu. Izdanje je priredila Fondacija Žoze Saramago praveći zanimljiv spoj piščeve priče u prvom delu knjige i pravog malog priručnika za kreativno stvaralaštvo u drugom delu. Priča je namenjena mlađim osnovcima, no imajući u vidu univerzalnost poruka koje šalje i upečatljiv vizuelni identitet koji joj je podario ilustrator Andre Letrija, biće podjednako zanimljiva i starijim čitaocima.
U prvom delu knjige Žoze Saramago nam priča priču o dečaku koji je učinio veliko delo spasavši jedan cvet. Taj cvet, sasvim usamljen i klonuo, otkrio je lutajući nepoznatim predelom u koji ga je odvela igra. Pa iako je i sam bio veoma umoran, dečak je učinio veliki napor i podneo velike žrtve u želji da mu pomogne.
Pre nego što čitaoce uvede u čudesni svet svoje imaginacije, pisac im se izvinjava zbog toga što ne ume da piše priče za decu. Smatra da su za to potrebne posebne vrline, kojima on nije ovladao. Otuda im samo pripoveda o onome što je izmislio, a zatim im upućuje poziv da sami napišu priču, možda bolju i lepšu od njegove.
Sledeći taj izazov, u drugom delu knjige priređivači ovog izdanja dali su brojne predloge za aktivnosti koje predstavljaju poziv na igru i stvaralaštvo. Oni uče čitaoce da posmatraju svet očima pisca, da bogate svoj jezik i da promišljaju o sebi i svetu oko sebe na sasvim poseban način. Pozivaju ih da i sami odgaje neki cvet i da to učine u svojoj zajednici, podstičući ih na aktivizam ‒ malo i vrlo lično zalaganje za očuvanje prirode.
Iako nevelikog obima, ova priča, što je, prema rečima samog autora, tek nešto duža od priče koja se kazuje u dve reči, pokazuje Saramagovu veličinu i maestralnost. Pisac nam je dozvolio i da zavirimo u njegovu majstorsku radionicu otkrivajući svoj odnos prema pisanju i naročito prema stvaralaštvu za decu. Sveukupnom utisku pravog malog artističkog dela u znatnoj meri doprinosi i ilustrator Andre Letrija, koji svojim ilustracijama na sasvim poseban način gradi atmosferu priče.
Kako bismo ostali verni Saramagu i svim porukama koje nam je uputio svojim delom, završićemo rečenicama koje se nalaze na koricama ove knjige:
Jeste li ikada razmišljali o tome šta bi se desilo kada bi dečje priče postale obavezna lektira za odrasle? Da li bi odrasli onda stvarno mogli da nauče sve ono važno što im knjige za decu od davnina poručuju?
