Foto: Boža Milojkovic Bam

Željko Obrenović: “Terapijsko pisanje je velika i jako priznata nauka”


Željko Obrenović je srpski pisac poznat po romanima “Srpski psiho”, “Kameno jezero” i stripu “Karton siti”. Nedavno je pokrenuo radionicu terapijskog pisanja. Šta je terapijsko pisanje, kako se odvija, koji su benefiti i još mnogo toga doznali smo u razgovoru sa Željkom.

Foto: Freepik
  • Šta Vas je motivisalo da pokrenete radionicu terapijskog pisanja?

Iako nisam počeo da pišem sa terapijskim ishodom, odavno sam primetio terapijski efekat pisanja (budući da sam objavio šest knjiga, a napisao i mnogo više od toga, imao sam dovoljno vremena da dođem do tog zaključka). Neverovatno je to kako se dok pišeš prebaciš iz ovog sveta u neki drugi, kao i to šta sve iz tebe nesvesno izađe, ma koliko da planiraš ono što pišeš. S tom svešću sam krenuo da izučavam terapijsko pisanje. U pitanju je zapravo velika i jako priznata nauka. Može se reći da se njeni koreni prepoznaju još u Aristotelovoj ideji o katarzi, a treba pomenuti i da je na ulazu u Aleksandrijsku biblioteku pisalo „Mesto isceljenja duše“, međutim Sigmund Frojd je prvi pisao o lekovitosti pisanja iz prizme psihologije i psihijatrije (pogledati njegov tekst Kreativni pisci i sanjarenje). A Džejms Penebejker je sproveo niz eksperimenata kojima je dokazao učinkovitost pisanja na smanjenje depresije, stresa, anksioznosti, kao i na opšti boljitak onoga ko se bavi terapijskim pisanjem.

  • Šta je to što Vašu radionicu izdvaja od drugih?

Za početak, mislim da je kod nas, nažalost, jako malo mentora za terapijsko pisanje. Za razliku od psihoterapije, radionice terapijskog pisanja i u svetu uglavnom vode pisci jer, razumljivo, imaju puno iskustva s pisanjem i onda im je lako da za svoje polaznike osmisle vežbe koje će olakšati pisanje i izvući iz njih ono što je potrebno da se izvuče. Neke od tih vežbi se ne razlikuju puno od onih koje bih radio s polaznicima kreativnog pisanja, a neke su pak dosta drugačije. Zanimljivo je, recimo, da polaznici terapijskog pisanja pišu brže i rasterećenije od polaznika kreativnog pisanja, jer njima nije cilj da napišu nešto za objavljivanje, pa čak ni za pokazivanje, već da napišu nešto kroz šta će se isprazniti, rasteretiti i spoznati. Što pak ne znači da neće napisati nešto vredno čitanja i objavljivanja. Čuvena pesnikinja En Sekston počela je da piše terapeutski na preporuku svog psihijatra, a završila s pesmama koje su poznate i priznate svuda u svetu. Pri tom je njen psihijatar smatrao da je na taj način izbegla samoubistvo.

  • Kakva je struktura i trajanje Vaših kurseva? Šta polaznici mogu očekivati od svakog časa? Predavanja su onlajn?

Radionice se odvijaju online, grupno ili individualno. Radi se dvaput nedeljno po sat vremena i na svakoj radionici se nauči 4-5 vežbi. Na celom kursu, koji traje dvanaest termina, nauči se, dakle, pedesetak vežbi, a te vežbe polaznici i nakon završetka kursa mogu sami da rade kad god osećaju potrebu. Mnogi mi kažu da tome  pribegavaju čak i u prevozu, pišući na telefonu i kunu se u učinkovitost vežbi. Takođe, kurs je osmišljen tako da se sve radi na licu mesta, bez domaćeg zadatka i opterećivanja polaznika van samih radionica. Pošto je kroz moje radionice prošlo nekoliko stotina polaznika, slobodno mogu da kažem da se već na prvoj radionici – ako pričamo o grupnom radu – razvije nestvarna hemija u grupi i do kraja te radionice svi funkcionišu kao jedna osoba. Nezamislivo je kako polaznici u istom trenutku završavaju s pisanjem, kako se napisano često nadovezuje jedno na drugo i koliko se svi brzo oslobode i, kako sami kažu, „izađu iz zone komfora“. Neprocenjivo je kad vidite da ono što radite ima trenutni efekat i kad pogledate sva ta ozarena i nasmejana lica, koja su možda do maločas bila nepoverljiva. Takođe mi, kao po pravilu, posle svake radionice nekoliko od polaznika pošalje privatnu poruku o tome kako mu je ta i ta vežba neverovatno pomogla u vezi s tim i tim.

Terapijsko pisanje ne zamenjuje terapijsko lečenje i medikamente?

Poželjno je da se osobe sa duševnim bolestima prethodno posavetuju sa svojim lekarom. Iako se terapijsko pisanje često preporučuje kao dopuna, kad su u pitanju teže duševne bolesti, treba biti predostrožan. Često na kursu među polaznicima imam i psihologe, psihijatre i psihoterapeute koji žele da nauče vežbe za terapijsko pisanje i zbog sebe i zbog svojih klijenata-pacijenata. Jedna psihoterapeutkinja mi je nedavno rekla kako klijentima savetuje da pišu, ali kad je pitaju šta i kako, ne zna šta da im kaže, pa je upisala moj kurs kako bi naučila vežbe za terapijsko pisanje.

PROČITAJTE I OVO:  Robot otkrio čudovište iz Loh Nesa koje je ubio Šerlok Holms
PROČITAJTE I OVO:  Pepeljugin sindrom – kako nas „kraj iz bajke“ sprečava ostvarimo uspeh i sreću

Gde zainteresovani mogu da se prijave u Vašu radionicu ili da dobiju više informacija o njoj?

Najlakše je preko mog sajta https://terapijskopisanje.rs ili putem mejla radionice.terapijskog.pisanja@gmail.com na koji svi zainteresovani mogu da me pitaju šta god žele. Aktivan sam i na većini društvenih mreža, gde svakodnevno kačim snimke s pojedinim vežbama za terapijsko pisanje ili sadržajem vezanim za njegove benefite, istorijat i slično.

Razgovarao: Milan Aranđelović