Vule Žurić je dvadeset drugi laureat prestižne Vitalove književne nagrade „Zlatni suncokret“. Priznanje je dobio za roman „Pomor i strah“. Svečanost uručenja nagrade održana je 21. februara, a pored nagrađenog pisca, učestvovali su i članovi žirija Vladimir Gvozden (predsednik), Dragan Jovanović Danilov i Dragan Babić, kao i direktor Vitala Rajko Čavorović, koji je Žuriću i uručio nagradu.

Gvozden je u obrazloženju odluke žirija između ostalog naveo: „Kako bi savremenom čitaocu oživeo ovo mračno povesno zbivanje, Vule Žurić se vešto koristi različitim ravnima i tipovima pripovedanja: s jedne strane, on ispisuje uzbudljivo štivo koje rekonstruiše istorijske događaje pre svega na osnovu dva zapisa na kužnom jevanđelju, odnosno oslanja se na dva stvarna istorijska zapisa sveštenika Stevana Vezilića; s druge strane, pisac stvara, na temelju izučavanja istorijskih izvora, upečatljivu galeriju likova (doktora, sveštenih lica, oficira, grobara, predstavnika vlasti, naroda) hipotetički uključenih u događaje uslovljene širenjem zaraze. (…) Žurić je uspeo da, usred atmosfere smrti, stvori raskošnu sliku jednog tamnog sveta i da roman oboji izuzetno živopisnom lokalnom bojom, ljudima, kućama i šumama kroz koje se oseća onaj metafizički kvalitet nečeg našeg, bliskog, tipičnog, uključujući tu i odnos iriškog naroda prema bolesti. (…) Žiri se opredelio za roman Vuleta Žurića jer je u njemu prepoznao samosvesnu i smirenu pripovedačku kulturu koja je uspela da mnogobrojne niti koje povezuju tekst i svet dovede u ravan uverljivog literarnog i životnog iskustva.“

Roman „Pomor i strah“ pripoveda o godinama kuge u Sremu, krajem 18. veka, o epidemiji koja je za manje od godinu prepolovila broj stanovnika tada velike i važne varoši Iriga, a glavni likovi su sveštenik Stevan Vezilić i lekar Andrija Budai. Dolazak i širenje kuge pratio je, prema izvorima, veliki strah, a ponašanje i običaji stanovništva samo su još više doprinosili širenju zaraze.

Danilov je istakao da se „Pomor i strah“ razlikuje od Žurićevih prethodnih knjiga, da je reč o istorijskom i antropološkom romanu sa elementima trilera i horora, a autora uporedio sa arheologom koji je pronašao novčić čijim je čišćenjem otkrio likove svog romana. „’Pomor i strah’ je duboko lična vizija prošlosti. Žurić vaskrsava jedno vreme i ličnosti i faktima je udahnuo život“, rekao je Danilov, primetivši u nagrađenom romanu vrlo bogatu leksiku.

Babić je ocenio da je Žurić svojim romanom „otišao dalje u prošlost, a zapravo bliže sadašnjosti, nego u svim svojim prethodnim knjigama“.

Žurić je povodom primanja nagrade održao prigodnu besedu naslovljenu „Povest o jeziku“, povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika, u kojoj se prisetio svog odlaska u Hašane, rodno selo Branka Ćopića gde je „sve, uglavnom, bilo onako kao što danas i ovde kod nas najčešće jeste – tek započeto ili nikad dovršeno, ali opet od srca gostoprimljivo i zaljubljeno zagledano u daleki, veliki i dobri Biograd“.

Prisetio se Žurić i svoje posete Irigu u potrazi za kužnim jevanđeljima na kojima je otac Vezilić ostavio svoje kratke zapise o iriškoj kugi. „Imao sam razumevanja za podozrivost tog čoveka iz Srpske čitaonice, ali ipak nisam mogao do kraja da dokučim sve razloge zašto mi nije dozvolio da rođenim očima vidim i dodirnem kužna jevanđelja. Danas znam da je taj čuvar jevanđelja uradio baš onako kako je i trebalo“, rekao je Žurić.

„Naša čovekoljubiva suština nije pohranjena u čvrstim građevinama ili opipljivim, vrednim predmetima, nego je i do danas sačuvana i živa samo zahvaljujući našem milom, prelepom jeziku. Otuda je povest o zapisu na kužnom jevanđelju ispričana od nikada zapisanih, ali i od nikada do sada izgovorenih reči. A napisana je jezikom naših predaka, među kojima i oca Vezilića, Petra Runjanina, Dositeja Obradovića, Miloša Crnjanskog – da bi mogli da je čitaju i naši potomci. Jezik je, sva je prilika, jedino trajno dobro koje ćemo im ostaviti. Hajde da ga onda svi zajedno, bez straha, sačuvamo od svakog pomora“, poručio je Žurić.

Comments

comments

Related Posts