Ničim izazvana, u ovakvoj, svakojako bolesnoj savremenoj Srbiji, u kakvoj “čovek mora da radi dva posla da bi mogao da pokrije gubitke koje stvara na trećem”, kako misli aforističar Aleksandar Baljak, pojavila se jedna šokantna knjiga “Kako da lenčarite”, kakvoj do tada nije bilo premca, a čiji je neuvijeni podnaslov: “Priručnik za dokoličare”.

Njen sadržaj nije nekakvo zezanje, šala-komika! Autor (Devon, 1968) krajnje ozbiljno, naučnom aparaturom i uz mnogo citata i nešto manje fusnota, potkrepljuje svoju tezu kako je, uprošćeno i pomalo kondenzovano rečeno, lenčarenje mnogo produktivnije od rutinskog rada po inerciji, muvanja koje je, u stvari, samo sebi svrha.

S druge strane, pisano je opušteno, razumljivo za svakoga, baš onako kako za najširu publiku svoja dela većinom i izlažu savremeni svetski publicisti i naučnici, uz mnogo duhovitih primera i teza, kao što su, recimo, “pronalazak sijalice bio je jedna od najvećih simboličkih pobeda u ratu između industrije i lenjosti”, potom odgovori te iste surove industrije kakvu je definisao Henri Ford a u “Modernim vremenima” ismevao Čarli Čaplin, monstruma bezdušne masovne proizvodnje čiji je farmaceutski segment poslednjih godina smislio obavezne “lekove protiv lenjosti” koji “podstiču živahnost” kod radnika, pa je tu i “karakterizacija radnih obrazaca dokoličara” dr Džonsona, pa…Poglavlja? Evo samo nekih naslova (poređana su po satima u danu – svako poglavlje je pun sat!): “7,00 / Budni san”, “8,00 / Ustajanje je težak posao”, (…), “11,00 / Zabušavanje”, “13,00 / Smrt ručka”, “14,00 / O razbolevanju”, (…) “01,00 / Seks i lenstvovanje”… itd.

Na kraju ove inteligentno subverzivne knjige su: popis korisnih sajtova, spisak knjiga i članaka s istom temom ili sličnim temama, te neprocenjive napomene na čak 30 stranica dragocenih objašnjenja pojmova i mnoštva pravih malih odrednica koje je sročila sjajni prevodilac Nevena Mrđenović. Inače, koliko je tema bliska ovoj porodici i s kakvom posvećenošću je sve uobličavano, govori i to što je Dušan Mrđenović napisao nadahnut predgovor o “pravu na slobodno vreme” (ili, kako reče anarhista i buntovnik Pol Lafarž: “pravu na lenjost”) na čak sedam stranica, uz par velikih uporednih tabela vremena utrošenog na proizvodnju, potrošnju i slobodno raspoloživog! Knjiga na preko 330 stranica belodano dokazuje kako lenjost, u stvari, doprinosi progresu. Štaviše, upravo proporcionalno! Mislite o tome!

Izvor: Blic

Comments

comments

Related Posts