Pisac Dragan Velikić, ovogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade za književnost za roman “Islednik”, rekao je gostujući u Pressingu da je kultura zamenjena estradom i da smo na kraju ostali samo sa “igara i igara”. Sa druge strane je, kako kaže, kultura koja stvara samosvest i vodi na put gde se misli svojom glavom.

“Dobro se sećam osamdesetih kada se prilog iz kulture izbacivao iz Dnevnika kada se probija minutaža. Kultura je kao aparagus u predsoblju, može da bude tu, a može i bez njega. Potom su došle devedesete. Kulturu stvaraju oni koji misle svojom glavom, a oni nisu poželjni kada je na delu ratnohuškačka politika. To je pad vrednosti. Zatim je došlo osiromašenje, a kada imate veliki procenat proleterijata morate im dati hleba i igara. A što je manje hleba, to je više igara. Na kraju je ostalo samo igara i igara”, objašnjava Velikić.

On se slaže sa onima koji kažu da kulturna politika u državi ne postoji, a kao primer njenog nepostojanja navodi i to što, sem u retkim slučajevima, više nema ozbiljne književne kritike. Sve manju količinu novca koju država u budžetu odvaja za kulturu, vidi kao pokazatelj da kultura nije bitna.

“Nekoliko puta su umanjene cifre za Sterijino pozorje i druge neke festivale, koji malo koštaju. To znači da situacija može biti samo gora. Vi opet pokazujete da kultura nije važna. Kultura je jedina oblast u kojoj se može sticati samosvest i da čovek bude na putu da misli svojom glavom. Ako je to tako, onda me ne čudi ni da bude 0,1 ili 0,2 odsto od budžeta. Kada vam je 0,62 procent za kulturu morate imati čudotvorce koji će sa tim sredstvima nešto da urade. Sa minimalnim doprinosem za kulturu nema ni rezultata”, kaže Velikić.

Ističe da je bitno da ljudi sami prave svoj dnevni “itinerer”, a ne da im naslovi u novinama budu program za taj dan.

“Važno da čovek radi na sebi, bez obzira bio umetnik ili neko drugi. Da stekne samosvest, a to se stiče kroz kulturu”, ponavlja pisac.

“Ovo nije država, već livada”

Objašnjavajući ovu svoju raniju izjavu, Velikić kaže da država predstavlja uređenost, dok kod poljane negde postoji neka granica, ali i ne mora da bude.

“Bilo je u novinama da ko renovira stan mora da uzme građevinsku dozvolu, a to košta. Za prosečan srpski budžet 50 evra za dozvolu nije malo. A to se dešava u gradu u kojem postoji zgrada gde je dve godine bušeno i lupano da bi se pravila samoposlugu, gde postoji Kaluđerica. Ne možete ostvariti poštovanje zakona, ako nismo svi jednaki. To je ironija. To se zove poljana. I to je licemerje. To treba konstatovati i to nije hrabrost” kaže Velikić.

Prema njegovim rečima, postojane lažnih diploma, “horde prostaka u firmiranoj odeći”, lakih puteva kojima mnogi kreću, ne treba da bude alibi za davanje saveta da se upravo tim putem krene kako bi se neko egzistencijalno zbrinuo.

“To je problem, jer je čitavo društvo u raspadu i nikako da se sastavimo. To nisu putevi. Imamo uvek izbor da li ćemo biti u miru sa sobom. Ovo je period urušavanja vrednosti, ali nije razlog da se u sebi urušavamo”, rekao je Velikić.

Politizacija NIN-ove nagrade

Dragan Velikić je dva puta osvojio NIN-ovu nagradu. Prvi put za roman “Ruski prozor”, a drugi put za “Islednika”. On se slaže da je ova nagrada u jednom vremenskom periodu politizovana, ali da je ipak na kraju završavala kod onoga ko je zaslužio.

“Ne može se reći da nije bilo politizacije, ali ugavnom su ljudi dobijali zasluženo. Dešavalo da se nagradi minuli rad, a ne roman iz te godine. NIN-ova nagrada je fenomen koji je opstao, o tome se izveštava i u regionu. To je kulturološka vrednost”, kaže Velikić.

U vremenu kada, kako kaže, kulturna politika ne postoji, a književna kritika je svedena na obrise, NIN-ova nagrada je važna jer ističe dobre knjige, iako mnoge ostaju u vakuumu.

“Roman je kao forma žilav i smrt romana nije na vidiku. Imamo dobre romane i romansijere. Kada bi nam političari bili kao romansijeri i vinari bili bi u zlatnoj sredini Evrope. Za savremenu srpsku književnost ne treba brinuti”, optimističan je pisac.

Izvor: N1info

Comments

comments

Related Posts